Dok je rodni paritet postignut u osnovnom i srednjem obrazovanju, žene u visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini nadmašuju muškarce. Međutim, iako je broj studentica i profesorica značajno porastao u proteklom periodu i dalje postoje akademske discipline i aktivnosti koje su dominantno muške ili dominantno ženske. Ove razlike se javljaju prvo u srednjem obrazovanju, a prelivaju se i na visoko obrazovanje. Žene se uglavnom odlučuju za društvene I humanističke nauke, za razliku od prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva i matematike.

Ovi rodni stereotipi u izboru akademskih programa dovode do gubitka ekonomskog i ljudskog potencijala i pojačavaju razlike u platama između muškaraca i žena. Stakleni strop u hijerarhiji univerziteta i dalje postoji, sprečavajući napredovanje žena u karijeri i ravnopravno učešće u upravljačkim strukturama univerziteta. Ovo je pojačano općim nedostatkom politika koje bi omogućile bolji balans između posla i privatnog života, kao u slučaju žena koje su često zaustavljene u svom profesionalnom napredovanju zbog trudnoće ili mladih majki.

Što se tiče obrazovnih sadržaja, principi rodne ravnopravnosti nisu uključeni u nastavne planove i programe a rodna perspektiva najčešće nije integrisana u nastavu i istraživanjia. Na ovaj način, znanje učenika o rodnoj ravnopravnosti ostaje ograničeno, ostavljajući prostor za opstanak rodnih stereotipa i dalje produbljivanje nejednakosti. Drugi značajan izazov je nedostatak upotrebe rodno senzitivnog jezika, pri čemu politike ostaju pretežno rodno neutralne.

Ova publikacija detaljno istražuje sva gore navedena pitanja. Njena svrha je traženje modela za povećanje rodne ravnopravnosti u sistemu visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini, kroz pravni okvir i politike, afirmativne mjere i praksu.

Stoga se nadamo da će nalazi ovog istraživanja biti uzeti u obzir i primijenjeni, jer univerziteti mogu biti snažni promotori rodne ravnopravnosti, različitosti i inkluzije, ne samo u kontekstu visokog obrazovanja, već i društvu u cjelini. Rodno ravnopravnije visoko obrazovanje moglo bi imati pozitivne uticaje na zapošljavanje i produktivnost, kao i na cjelokupnu ekonomiju u Bosni i Hercegovini.

Autorke:

Jasna Bakšić - Muftić
Amila Ždralović
Milena Karapetrović
Zlatiborka Popov - Momčinović
Rebeka Kotlo