Niska stopa nataliteta, veoma izražena emigracija i nizak nivo imigracije neki su od razloga što populacija Srbije spada među one koje se najbrže smanjuju . Prema sadašnjem tempu smanjenja broja stanovnika, procenjuje se da će se do 2100. godine broj stanovnika ove zemlje smanjiti za jednu četvrtinu. A kada Srbija uđe u Evropsku uniju, što se očekuje negde oko 2025. godine, stopa emigracije će se najverovatnije još više povećati.

Budući da su uglavnom mladi ljudi ti koji odlaze, smanjenje populacije znači manje radno sposobnog stanovništva, smanjivanje osnovice za oporezivanje, opustela sela i populaciju koja sve više stari.

Sada je vreme da se ljudima pruže mogućnosti i razlozi za ostajanje u zemlji.

Depopulacija predstavlja višestruki izazov razvoju zemlje. Nejednakosti unutar zemalja i između različitih zemalja, odsustvo prilika za ispunjen život, nizak nivo zdravstvene zaštite, kao i nedostatak kvalitetnog obrazovanja, mogućnosti za dostojanstven rad i kulturnih sadržaja, sve to doprinosi depopulaciji.

Rešavanje ovih aspekata problema jednog po jednog neće rešiti stvar: pojedinačni pristup njihovom rešavanju neće pružiti uvid u to kako su ti problemi međusobno povezani, i kako bi potencijalna rešenja mogla da dovedu do napretka.

Zato mi u UNDP-u podržavamo Srbiju posredstvom integrisanog pristupa razvoju utemeljenog na ciljevima održivog razvoja (SDGs). Mnoga različita rešenja stoje na raspolaganju ovoj zemlji ako se problemu depopulacije pristupi na integrisan način, a ne samo kao problemu vezanom za migracije ili stopu nataliteta.

Potencijal u IT sektoru

Oslanjanje na IT sektor koji se rapidno razvija moglo bi biti jedan od načina da se krene napred. Inicijativa Digitalna Srbija, koja ulaže u lokalne start-ap kompanije i podstiče strane kompanije da dođu u Srbiju, predstavlja jedan primer razvojne ekonomske politike koja obećava.  

Angažovanje srpske dijaspore, za koju se procenjuje da broji četiri miliona ljudi, predstavlja drugi način da se to postigne. Novac koji pripadnici dijaspore šalju kućama čini devet procenata BDP-a, ali odlazak iz Srbije uglavnom znači prekidanje veza sa njom. Grupe pripadnika dijaspore kao što su Serbian Entrepreneurs i Serbian City Club imaju potencijal za podsticanje investicija i razvijanje veza sa Srbijom.  

Takođe, istražujemo mogućnosti koje nudi ekonomija socijalnih usluga. S obzirom na to da populacija zemlje stari, moguć je razvoj novog tržišta uslužnih delatnosti, koje bi moglo da pruži nove mogućnosti zapošljavanja za građane Srbije i ljude iz drugih zemalja.

Investiranje u lokalni razvoj predstavlja četvrtu mogućnost. Angažovanje i upravljanje aktivnom kulturnom i sportskom scenom, kao i investiranje u lance vrednosti u domenu poljoprivrede, mogli bi doprineti da manji gradovi i ruralne sredine postanu privlačnija mesta za život.

Preispitivanje kulturnih normi

Preispitivanje kulturnih normi kada je reč o tome šta znači roditeljstvo takođe može ponuditi nova rešenja za mlade porodice. Ravnomernija raspodela dohotka, kao i poslova u domaćinstvu i brige o deci između žena i muškaraca, mogla bi doprineti da veći broj mladih ljudi zasnuje porodice.    

Ove mogućnosti ukazuju na to da depopulacija, ako se ovom problemu pristupi na integrisan način, može predstavljati priliku da se promeni način na koji se Srbija shvata i definiše kao dobro mesto za život.

Ovaj rad predstavlja primer naše integrisane ponude za rešavanje složenih razvojnih izazova, koja se bavi temeljnim uzrocima kompleksnih problema, oslanjajući se na politiku delovanja, inovacije, informatičku i finansijsku ekspertizu. To je i priznanje da ne delujemo dovoljno brzo da bismo dostigli Ciljeve održivog razvoja, kao i da je neophodno da drugačije pristupamo problemima i našem načinu rada, ako mislimo da ostvarimo zadate ciljeve do 2030. godine.

Dugoročne, održive politike delovanja

U Srbiji podržavamo Vladu kada se radi o planovima vezanim za proces depopulacije u cilju razvijanja dugoročnih, održivih politika delovanja. Delujući u okviru naše Laboratorije za ubrzani razvoj, eksperimentišemo sa novim izvorima podataka, kao što su oni preuzeti sa mreže Linkedin, kako bismo bolje razumeli dinamiku migracija i doprineli razvijanju boljih politika delovanja. Laboratorija za ubrzani razvoj takođe razmatra oblasti za nove eksperimente u cilju pronalaženja inovativnih rešenja – uključujući digitalne nomade i bolje razumevanje očinstva.  

Među naše sledeće korake spada i razvijanje studijske metodologije, u januaru 2020. godine. Cilj nam je da otkrijemo šta su alternative trenutnom razvoju situacije, uz pomoć međunarodnih eksperata iz različitih oblasti, kako bismo dobili skicu „arhitekture depopulacije“ i identifikovali deset mogućih rešenja problema.

Izazov sa kojim se Srbija suočava predstavlja mikrokosmos šireg problema sa kojim se suočavaju mnoge zemlje, a istraživanja sugerišu da depopulacija globalno može biti jedan od najvećih izazova u budućnosti. Naš cilj je da shvatimo, u saradnji sa našim partnerima, šta se može učiniti kako bi se stvorilo okruženje koje podstiče ljude da ostanu u zemlji ili da ostanu aktivno uključeni u zbivanja u matičnoj zemlji dok su u inostranstvu. Nastavite da nas pratite.

Da biste saznali više o tome kako UNDP podržava zemlje koje se suočavanju sa kompleksnim razvojnim izazovima, kliknite ovde.

Pratite nas na: @f_pickup @UNDPSerbia i @UNDP_SDGs #SDGintegration