Koje ste nove veštine stekli u karantinu? Što se tiče mojih kolega u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i mene, mi smo veoma brzo ovladali umećem angažovanja teretnih aviona za transportovanje medicinskog materijala i opreme iz drugih krajeva sveta.

Imajući u vidu globalnu krizu, kada čak i najrazvijenije privrede sveta imaju problema sa nedostatkom medicinske opreme, ili poteškoće sa dopremanjem te opreme iz inostranstva, stvari nisu bile baš naklonjene našoj maloj, srednje razvijenoj zemlji na Balkanu. Ipak, za svega mesec i po dana uspeli smo da organizujemo dolazak 15 teretnih aviona koji su dopremili 720 tona respiratora, zaštitne opreme i testova za COVID-19 u Srbiju.

Znali smo da će Srbiji biti potrebna pomoć oko nabavke medicinskog materijala i opreme onog momenta kada je epidemija stigla do Evrope. Kako se ispostavilo, Vlada Republike Srbije već je obezbedila znatnu količinu medicinske opreme, ali nije raspolagala efikasnim sredstvima za njen transport.

Kada smo primili prvi zvanični zahtev za pomoć iz Kabineta Predsednika Srbije, sećam se da sam pomislila u sebi: „Kako li ćemo ovo da izvedemo?“

Međutim, kada ste usred epidemije, svaki sat znači. Shvatila sam da odustajanje nije opcija. Naprosto smo morali da uradimo sve što je u našoj moći da bismo obavili zadatak.

Oslanjajući se na iskustvo iz vremena razornih poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine, Žarko Petrović, rukovodilac Tima za vitalni razvoj, predložio je prenamenu sredstava iz jednog projekta koji je nedavno potpisan sa Delegacijom EU u Srbiji.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap, u saradnji sa Stalnom koordinatorkom Ujedinjenih nacija Fransoaz Žakob, obratila se Delegaciji Evropske unije. Naši partneri su reagovali neverovatno brzo, pokazujući veliku fleksibilnost, i u roku od jednog dana pripremljena je dokumentacija kojom je odobreno reprogramiranje sredstava.

Sada smo imali sredstva, ali imajući u vidu sve veću globalnu potražnju za teretnim avionima, obezbediti ih na vreme i po razumnim cenama predstavljalo je novi izazov. Tu je naša regionalna mreža UNDP-a bila od pomoći sa kontaktima kompanija koje su već bile na ugovorima i savetom kome i kako da se obratimo za ponude.

I kakav je bio rezultat? Za manje od 48 časova rezervisan je prvi avion.

Pamtićemo momenat kada smo obavestili partnere u Vladi Srbije da smo uspeli da obezbedimo i sredstva i avione za tako kratko vreme. Niko nije mogao da veruje. Pošlo nam je za rukom naizgled nemoguće.

Volela bih da je tu priči bio kraj, ali nije. Nijedan jedini od tih petnaest letova nije glatko prošao. Saradnja sa ljudima u različitim krajevima sveta i u veoma različitim vremenskim zonama na rešavanju problema koji su se javljali značilo je mnogo neprospavanih noći.

Uradila sam mnoge važne stvari u životu i tokom svoje duge karijere u UNDP-u, ali ovaj put sam osećala da ljudski životi direktno zavise od nas.

Na primer, kada je deseti avion trebalo da doleti iz Kine, imala sam virtuelni sastanak u ponoć tokom koga je potvrđeno da se sve odvija prema planu. U 6 sati ujutro me je probudio poziv iz Ambasade Srbije u Pekingu, i javljeno mi je da avion još uvek nije poleteo pošto nema dozvolu. Ispostavilo se da medicinska oprema nije prošla carinsku proceduru na vreme, pa se operater aviona saglasio da sačeka, ali je promenio rutu leta, što je iziskivalo izdavanje novih dozvola, a to je proces koji obično traje danima.

Uz pomoć brokera avionskog saobraćaja, uspeli smo da vratimo avion na prvobitno predviđenu rutu i razrešimo administrativna pitanja za manje od sat vremena.

Posle dve nedelje sličnih izazova kojima nije bilo kraja, sa kojima smo ipak nekako uspevali da izađemo na kraj, počela sam da shvatam da nema nerešivog problema. „Sve se može rešiti“ postala je moja nova mantra.

Ono što je bilo od pomoći bila je stalna komunikacija sa relevantnim organima vlasti u Srbiji, sa ambasadama Srbije u inostranstvu, kao i sa ambasadama zemalja iz kojih je roba dopremana.

Karantin koji je nametnula pandemija promenio je način komuniciranja za sve nas. Koristila sam svakodnevno aplikacije Whatsapp, Viber i We Chat grupe, u zavisnosti od toga ko su nam bili partneri. Nakon sastanka koji sam organizovala pomoću aplikacije Zoom za partnere iz Vlade sa operaterima vazdušnog saobraćaja iz Velike Britanije i špeditera iz Kine, naši partneri iz Vlade su i sami počeli da koriste Zoom. Ispostavilo se da je u trenucima krize, kakva je ova, fleksibilnost velika prednost.

Bez predanog timskog rada, bilo bi nemoguće sve koordinirati i transportovati robu u rekordnom vremenu.

Širom naše kancelarije postojalo je međusobno razumevanje da smo svi zajedno u ovome. Moji najbliži saradnici, Aleksandra i Goran su zajedno sa mnom svakodnevno pratili letove takoreći, od početka.  Preko 15 naših kolega bilo je na ovaj ili onaj način uključeno u pružanje podrške ovoj operaciji, počev od samih nabavki do obezbeđivanja smeštaja za posade aviona i nabavljanje dozvola za slobodno kretanje za sve koji su bili uključeni. U to vreme, u Beogradu su bile na snazi mere izolacije, sa policijskim časom u trajanju od 12 časova ili duže, u zavisnosti od dana u nedelji.  

Naš integrativni pristup takođe je bio od ključne važnosti. Za potrebe organizovanja letova, povezivali smo različite aktere i omogućili da sistem funkcioniše. Takođe smo pomogli drugim agencijama Ujedinjenih nacija, Kancelariji Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i UNICEF-u, da organizuju transport medicinske opreme koju su nabavile i koju su želele da doniraju.

Najzad, poverenje koje smo uživali tokom čitavog ovog procesa bilo je od najveće važnosti: poverenje koje je menadžment imao u nas, dozvoljavajući nam da preuzimamo rizike; poverenje među kolegama iz različitih portfolija; poverenje koje je imala u nas Vlada Srbije, koja nas je uključila u sve neophodne kanale komunikacije kako bi sve ovo bilo moguće; i poverenje našeg partnera i donatora, Evropske unije, da ćemo posao obaviti kako valja.

Nikad neću zaboraviti momenat kada sam videla ambasadora Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija, ministarku za evropske integracije Srbije Jadranku Joksimović, ambasadorku Kine u Srbiji Čen Bo i našu stalnu predstavnicu Fransin Pikap, tokom zajedničke vožnje putničkim autobusom po pisti na aerodromu kada su dočekivali prvi avion. Za mene je taj trenutak bio istinsko otelotvorenje solidarnosti, ujedinjenja Istoka i Zapada u humanitarnom reagovanju na krizu, ostvareno uz pomoć UNDP-a. 

Dobila sam nadimak Kraljica letova tokom odgovora naše kancelarije na krizu izazvanu virusom COVID-19. Nadimak koji ću sa ponosom nositi, znajući koliko smo života uspeli da spasimo za kratko vreme.