Samo ako smo odgovorni prema životnoj sredini, spremni da menjamo način na koji proizvodimo i trošimo energiju, kao i navike u postupanju sa otpadom, možemo se nadati da ćemo u budućnosti biti zdraviji i uživati u čistom vazduhu i plavom nebu

Ove godine Ujedinjene nacije su prvi put obeležile Svetski dan čistog vazduha – Za plavo nebo. Odavno znamo da je zagađenje ozbiljan problem, ali retko kada razmišljamo na šta sve ono utiče (osim na naše disajne puteve). Međutim, zagađenje vazduha ozbiljan je problem za zdravlje, šteti deci, pa čak i ekonomiji. U najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje "Batut" o zagađenju vazduha u Srbiji, navodi se da su neki od najvećih zagađivača u zemlji u rudarstvu i u energetici, kao i u oblasti transporta i građevinarstva. Ugalj lošeg kvaliteta koji se koristi za grejanje u domaćinstvima pogoršava ovaj problem zimi, kao i nesanitarne deponije. Takođe, znamo da spaljivanje strnjike posle sezone žetve, kojim se uništava humus u zemljištu i ugrožava okolni ekosistem, dodatno zagađuje vazduh i povećava emisije CO₂.

Prošle zime smo na ulicama gradova Srbije mogli da vidimo ljude sa maskama, ne zbog zaštite od koronavirusa, kao ovih dana, već zato što je kvalitet vazduha bio veoma loš. Građani, a naročito mlađi, doživeli su to kao veliki problem za njihovo zdravlje i kvalitet života, i protestovali su, zahtevajući rešenja.

Razgovarajući sa ljudima u na lokalu, posebno sa onima koji planiraju da odu iz zemlje, shvatili smo da razlozi za to nisu samo finansijske prirode. Takođe, dijaspora smatra da aktivna posvećenost očuvanju životne sredine nedostaje u Srbiji. 

Da bi se do 2030. godine ostvario Cilj 3 održivog razvoja – dobro zdravlje – trebalo bi da značajno smanjimo broj smrtnih slučajeva i oboljevanja prouzrokovanih zagađenjem vazduha, vode i zemljišta.

U najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje „Batut“ o zagađenju vazduha u Srbiji, navodi se da su neki od najvećih zagađivača u zemlji u rudarstvu i u energetici (Cilj 7 – dostupna i obnovljiva energija), kao i u oblasti transporta i građevinarstva. Ugalj lošeg kvaliteta koji se koristi za grejanje u domaćinstvima pogoršava ovaj problem zimi, kao i nesanitarne deponije (Cilj 12 – odgovorna potrošnja). Takođe, znamo da spaljivanje strnjike posle sezone žetve, kojim se uništava humus u zemljištu i ugrožava okolni ekosistem, dodatno zagađuje vazduh i povećava emisije CO2 (Cilj 13 – akcija za klimu).

Srbija balansira potrebu za obezbeđivanjem stabilnosti u snabdevanju energijom, sa investiranjem u obnovljive, čiste izvore energije (OIE). Međutim, država bi mogla da učini više: pomaganjem domaćinstvima da pređu na OIE, kao i ulaganjem u filtere za prečišćavanje i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u elektranama i industrijskim postrojenjima. Time bi ne samo smanjila zagađenje vazduha i emisije GHG, već bi i privredu učinila konkurentnijom na tržištu EU i doprinela otvaranju „zelenih“ radnih mesta (Cilj 8 – dostojanstven rad i ekonomski rast).

Mi podstičemo inovativnost u rešavanju ekoloških problema i nastojimo da gradove i opštine učinimo održivim (Cilj 11). U proteklih 5 godina, u partnerstvu sa Globalnim fondom za životnu sredinu i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju, pomogli smo više od 20 kompanija da primene svoje „zelene“ ideje, od elektrana na biogas do uvođenja cirkularne ekonomije i novih tehnologija za smanjivanje emisija GHG u gradovima. Ova podrška će im omogućiti da dobiju sredstva od EBRD-a i od komercijalnih banaka – i da zarađuju čuvajući životnu sredinu i smanjujući uticaj klimatskih promena.

Konkretno, UNDP je omogućio izgradnju 6 postrojenja na biomasu, koja proizvode toplotnu i električnu energiju u ruralnim oblastima koristeći poljoprivredni otpad i stvarajući „zelena“ radna mesta. Takođe smo obezbedili sufinansiranje za kompanije koje koriste „otpad“ za izradu novih proizvoda i čiste energije, poput proizvodnje biogasa od ostataka hrane iz restorana, ili bio peleta i organskog đubriva od ostataka aromatičnog bilja.

UNDP je takođe pomogao Beograđanima da postave merne stanice i prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha u okruženju. Kako bismo došli do novih ideja o tome kako smanjiti zagađenje vazduha u Srbiji, objavili smo Izazov za inovativna rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Samo ako smo odgovorni prema životnoj sredini, spremni da menjamo način na koji proizvodimo i trošimo energiju, kao i navike u postupanju sa otpadom, možemo se nadati da ćemo u budućnosti biti zdraviji i uživati u čistom vazduhu i plavom nebu. 

*Tekst je objavljen u nedeljniku Vreme.