Gubitak biološke raznovrsnosti dostigao je zabrinjavajuće razmere tokom prošlog veka, a posebno poslednjih decenija. Neke procene govore da je 60% populacije sisara, ptica, riba i gmizavaca nestalo od 1970-ih godina. Naučnici su, stoga, ovaj period nazvali šestim masovnim izumiranjem, koje je po prvi put izazvano ljudskim faktorom.

Biološka raznovrsnost je važna za vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo, sirovine koje koristimo za rad i izgradnju. Skorašnji naučni dokazi o gubitku biološke raznovrsnosti podsećaju nas da je potrebno preispitati način na koji se odnosimo prema planeti. Gubitak čistog vazduha, pitke vode, insekata-oprašivača, šuma, predstavlja jednako pretnju opstanku života koliko i klimatske promene. Skoro milion vrsta je pred izumiranjem zbog posledica ljudskih aktivnosti.

Sa svakim porastom BDP-a, nastaje trošak na račun biološke raznolikosti koji se nigde ne obračunava. Zaokupljene ispunjavanjem i premašivanjem sopstvenih potreba, ova situacija kao da nas je zatekla. U vreme dok naučni podaci nisu bili široko dostupni, bilo je moguće pogrešno verovati da priroda nikad neće prestati da pruža iz svog obilja, bez obzira šta mi iz nje uzeli. Nasuprot tome, podaci koji su dostupni već duže vreme pokazuju nam da sečemo granu na kojoj sedimo. Pa ipak, čovečanstvo i dalje ignoriše ove signale, ponašajući se kao dete koje ne želi da se odrekne svoje igračke i odbija da odraste i prihvati odgovornost za svoje postupke.

Razvili smo sofisticirane društvene, ekonomske i upravljačke sisteme, ali još uvek nismo uspeli da prepoznamo da živi sistem na planeti nije dobio pravo glasa i šansu da njegovi interesi budu predstavljeni. Bez svog „glasa“, biodiverzitet gubi bitku.

Srbija je dom velikog broja vrsta važnih za biodiverzitet na evropskom kontinentu. Njenih 44.200 vrsta čine oko 30% raznolikosti faune riba, 25% faune gmizavaca i vodozemaca, 50% faune ptica, 67% raznovrsnosti faune sisara u Evropi. Ranije ove godine objavljene su dve Crvene knjige faune Srbije, koje su dale smernice za sprovođenje mera za zaštitu ugroženih vrsta. Od 352 vrste ptica registrovanih u Srbiji, 142 se smatra ugroženim.

Prostor koji je dostupan biljkama i životinjama se smanjuje. Potreba ljudskog društva da ostane povezano i dobro snabdeveno uzrokuje sve veću fragmentaciju staništa, slabeći tako otpornost populacija. Tamo gde je nemoguće izbeći ovakve efekte, neophodno je ublažiti ih svim raspoloživim sredstvima, i graditi „zelene“ mostove za životinje, dobro uravnotežene agro-ekološke sisteme, primeniti asistirano pošumljavanje. Neodržive prakse koje su i dalje prisutne u svim razvojnim sektorima - energetici, rudarstvu, poljoprivredi, industriji - moraju se zameniti efikasnijim i održivim tehnologijama. Moramo prepoznati vrednost ekosistemskih usluga i investirati u očuvanje zaštićenih područja.

Zdravi ekosistemi su naš najveći saveznik u borbi protiv klimatskih promena. Osim što apsorbuju ugljenik iz atmosfere, oni i amortizuju efekte klimatskih promena poput sve intenzivnijih poplava, erozije, urbanih toplotnih ostrva i požara.

Da bismo zaštitili prirodu, moramo preispitati svoje navike, preispitati ekonomiju i usmeriti finansijske tokove u očuvanje prirode i u razvojne mogućnosti koje nemaju štetan uticaj na životnu sredinu. Moramo promeniti način proizvodnje i konzumiranja hrane, smanjiti potrošnju energije, smanjiti ili eliminisati pesticide, spasiti oprašivače, sačuvati vodu i održati vlažne ekosisteme, raditi na pošumljavanju.

UNDP Srbija sarađuje sa Ministarstvom zaštite životne sredine podržavajući: razvoj okvira za politike zaštite biodiverziteta nakon 2020. godine, integrisanje principa očuvanja životne sredine u politike, unapređenje pravnog okvira za procenu uticaja na životnu sredinu, izgradnju kapaciteta lokalnih samouprava za pristup sredstvima i sprovođenje projekata u oblasti životne sredine.

Ne napuštajmo prirodu, još nije kasno, ali samo ako počnemo odmah.