Moć malih udruženja u velikim bitkama za zdravlje

28. March 2023.

 

Melanom kože je 2015. godine bio 11. najčešći maligni tumor od kojeg su obolevali žene i muškarci u Srbiji1, dok jedna od osam žena u Srbiji tokom svog života oboli od raka dojke. U oba slučaja, ukoliko se otkrije u ranoj fazi, tumor je gotovo u potpunosti izlečiv. Upravo iz potrebe da se pacijentima olakša preventivna zaštita nikle su inicijative nevladinih organizacija Jedna uz drugu, Kolibri za porodice i Omladina Jazas Novi Sad. Ove organizacije ženama u riziku od karcinoma dojke, osobama sa HIV virusom i mladima, pomažu da dođu do potrebnih usluga, znanja i veština kako bi na najbolji mogući način mogli da zaštite svoje zdravlje. Važnost ovih inicijativa prepoznao je i Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

„Žene retko žele da pričaju o svom bolnom iskustvu. To je kao sramota,” kaže Ruža iz Hajdukova, sela u okolini Subotice, koja se pre devet godina izborila sa karcinomom dojke. Ruža je ipak hrabro delila svoje iskustvo od prvog dana u želji da pomogne drugim ženama. „Ja sam ipak svima rekla, ali van porodice i bliskih prijatelja nisam nailazila na puno podrške.”

 

Ruža iz Hajdukova

U selima u okolini Subotice ovu pojavu su zapazila udruženja Jedna uz drugu i Kolibri za porodice i odlučno krenula da edukuju sugrađanke i sugrađane o važnosti otvorenog razgovora i međusobne podrške u prevenciji karcinoma dojke. Zahvaljujući njihovim radionicama, na srpskom i mađarskom jeziku, u poslednjih nekoliko meseci, više od 150 žena i četiri muškarca je dobilo dragocene savete.

„Mi smo primetili da se u ruralnim krajevima o tome manje priča, da postoje određene društvene barijere. Ovim radionicama smo želele da razbijemo taj tabu. To je proces i mi smo ga započele, ali je još dosta posla pred nama. Ne možemo sprečiti rak dojke, to nam i nije misija. Ali možemo da obučimo žene da povedu računa i da se na vreme jave lekaru, jer ukoliko to urade, rak dojke je u velikom procentu izlečiv”, kaže Nora Gajda, iz udruženja Kolibri za porodice.

Nora Gajda, udruženje Kolibri za porodice

Ove radionice su od novembra do februara održane u četiri sela u okolini Subotice: Hajdukovu, Kelebiji, Čantaviru i Bajmoku. Namenjene su kako pacijentkinjama, tako i članovima njihovih porodica, ali i svima koji su zainteresovani da se upoznaju sa načinima prevencije ove bolesti. Učesnice i učesnici su od stručnih lica učili o načinima prevencije malignih bolesti, o zdravim stilovima života, ishrani, faktorima rizika, kao i kako da pravilno urade samopregled dojki.

Edina Huber je mlada majka iz Kelebije koja je učestvovala u radionici. „Ja nisam imala nikakve tegobe, ali mislila sam da će biti korisno i bilo je. I ja sam puno žena pozvala i mnoge su se odazvale, najčešće mlade majke. U okviru radionice smo naučili da pravimo i zdrave slatkiše, što me podstaklo da smanjim unos šećera. Naučila sam i da pravilno uradim samopregled, kao i vežbe koje treba redovno da radimo, to takođe planiram da uvedem u svoju svakodnevicu”.

Edina Huber iz Kelebije

Ruža iz Hajdukova sa početka priče ističe još jednu važnu prednost radionica. „Meni je jako žao što pre devet godina nisam imala gde sve to da saznam, kada mi je bilo potrebno, saveti lekara su dosta skromni. Pored saveta i znanja koje stekneš koje je svakako bitno, ima tu još jedna važnija stvar, a to je podrška. To su velike promene za ženu. Porodica mi je pružila podršku, ali van porodice nije je bilo puno. Imala sam lekara i lekova, ali uvek sam se pitala – a gde je pomoć za dušu. Ta podrška, međusobna priča i razmena iskustava, optimizam koji dobiješ od žena koje su prošle kroz ovu muku ili prolaze rame uz rame sa tobom – to je ono što ja pre devet godina nisam imala.“

Upravo oko ideje međusobne podrške i lakšeg prolaženja kroz proces koji sledi kada se otkrije rak dojke, su i osnovana udruženja Jedna uz drugu i Kolibri za porodice. Nora napominje da su obe organizacije oslonjene na saradnju žena koje su se udružile. „Mi služimo kao most koji povezuje ženu ili porodicu u nevolji, sa institucijom ili bilo kojom vrstom podrške ili pomoći koja joj je neophodna. Da joj se kaže kako da najlakše ode do lekara, da se osnaži ili dobije podršku od druge žene koja je već prošla kroz sve to. Naš zadatak je takođe da popunimo prazninu u organizovanoj podršci.”

Ove organizacije su uradile i anketu sa ženama kako bi saznale kakav vid podrške im je potreban. U anketi se izdvojila potreba za psihološkim radionicama, jer ne prihvataju sve žene na isti način spoznaju da boluju od raka dojke. Zato je u planovima za budućnost organizovanje psiholoških radionica, ne samo za obolele žene, nego i za članove porodice i sve one koji imaju obolelu osobu u svom okruženju, kako bi lakše razumeli sa čime se one suočavaju i mogli bolje da im pruže podršku.

Sto kilometara južno od Subotice, u Novom Sadu, organizacija Omladina Jazas Novi Sad svake subote popodne sprovodi drugačiju, ali podjednako plemenitu misiju. Njihov cilj je da putem preventivnih pregleda doprinesu ranom otkrivanju melanoma i drugih oblika raka kože. Svi zainteresovani, uključujući osobe koje su HIV pozitivne, imaju priliku da u savetovalištu za kožu, u neformalnoj atmosferi, urade stručni skrining kože, u okviru inicijative „Šta mi moja koža kaže”.

„Videla sam objavu na Fejsbuku pa sam došla da prekontrolišem mladeže kojih imam puno i uverim se da je sve u redu. Iskreno, nisam otišla kod lekara jer nije lako zakazati i dugo se čeka. Ovaj skrining se pokazao kao odlična prilika, subota popodne je, slobodni smo, a ovde brzo obavimo sve što treba. Ja sam prosledila objavu i prijateljima, i došla je moja drugarica sa sinom. Mislim da bi trebalo da postoje i drugi preventivni zdravstveni pregledi poput ovog,” kaže Jelica, korisnica koja je obavila skrining u savetovalištu za kožu.

Milana, Marko i Miloš iz organizacije Omladina Jazas Novi Sad pokrenuli su ovu inicijativu zbog porasta slučajeva raka kože koji, kada se otkrije u početnoj fazi, bude skoro 100% izlečiv. „Mladi nisu dovoljno edukovani, a nekada osećaju i nelagodu da odu na pregled kože zbog akni ili nekih drugih problema na koži. To je posebno izraženo kod osoba sa HIV pozitivnim statusom koje su nepoverljive prema zdravstvenom sistemu“, pojašnjava Miloš Nišavić, specijalista dermatovenerologije koji vrši skrining i dodaje da je posebno važno da se oni pregledaju jer upravo neki problemi sa kožom mogu da ukažu na HIV infekciju. „Njima je nekada teško da nađu i izabranog lekara jer i dalje postoji stigma među zdravstvenim radnicima. Obavljajući ove preglede, shvatili smo da ima jako puno zainteresovanih, tako da nikoga ne odbijamo za skrining kože, svi su dobrodošli”.

 

„Ja sam došao na skrining jer ne znam šta je štetno na koži, šta nije, a pažljiv sam prema svom zdravlju. Moj zaključak je da je mladima često važnija estetika kože nego funkcija, zato i imamo slučajeve prekomernog izlaganja suncu. Mislim da je važno da svi znamo posledice i da vodimo računa o zdravlju, to treba da bude prioritet”, kaže Damjan, korisnik ove usluge.

Skrining je osmišljen tako da pacijenti najpre kroz upitnik iznesu svoja zapažanja o pigmentnim promenama na koži, a zatim odlaze na detaljan pregled kod dermatologa koji ih ujedno savetuje o zaštiti od sunca i o samopregledu kože. Na pregledu mogu da se zadrže koliko žele i imaju slobodu da pitaju sve što ih interesuje o stanju kože.

„Ovo je na neki način međufilter između državnih zdravstvenih ustanova i pacijenta. Da bi se uradio redovni pregled kože, mlada osoba mora da ode kod odabranog lekara opšte prakse koji će onda proceniti da li će je uputiti na dermatološki pregled i zakazati termin koji mora da čeka. Mi preskačemo taj korak. Pacijenti ovde mogu uraditi skrining ako imaju neku sumnju i žele da se posavetuju. Ukoliko nema ništa sumnjivo, pacijent neće zakazivati pregled kod dermatologa u državnoj zdravstvenoj ustanovi i na taj način postižemo dvostruku korist – pacijenti su dobili uslugu i otklonili sumnje, a zdravstveni sistem je rasterećeniji. To je neka vrsta decentralizacije zdravstvenih usluga. Ne zaboravimo i pacijente koji odlaze na preglede u privatne ustanove, tako da i finansijski aspekt igra ulogu u svemu”, kaže doktor Marko Davidović.

 

Pored skrininga ova organizacija u okviru iste inicijative organizuje i edukacije o zaštiti od sunca i samopregledu kože, kao i radionice koji pomažu mladima da razviju životne veštine i ojačaju samopouzdanje kako bi se suočili sa problemima ili diskriminacijom zbog drugačijeg izgleda.

„Mladi dobijaju puno informacija koje nekada odmah primenjuju bez razmišljanja. Cilj nam je da se pravilno edukuju i kritički promišljaju o zaštiti kože, jer će to znanje prenositi dalje i svoju decu jednog dana neće prekomerno izlagati suncu,“ dodaje Milana Božulić, omladinska radnica i predsednica organizacije.

Inicijative „Zdrava majka - zdrava porodica” i „Šta mi moja koža kaže” dobile su podršku za realizaciju u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji finansira Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ove aktivnosti doprinose ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a posebno Cilja 3 – Dobro zdravlje.

1 Melanom – prevencija, dijagnostika, lečenje, dostupno ovde.