Kako lekari mogu da pomognu ženama žrtvama nasilja

Važna karika u prepoznavanju i sprečavanju nasilja u porodici

7. September 2023.
Foto: Ana Batrićević/Novinarke protiv nasilja

Žene koje su preživele nasilje često se sa predstavnicima institucija prvi put sreću prilikom lekarskog pregleda, a nekada je to i jedina prilika da se povere nekoj drugoj osobi, da neko primeti povrede ili uoči posledice nasilja kome su izložene.

U sistemu prevencije i zaštite od nasilja u porodici, pored policije, osnovnih javnih tužilaštava i centara za socijalni rad, zdravstvo je jedna od glavnih karika. Uloga zdravstvenog sistema definisana je Posebnim protokolom za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju. Ovaj dokument je važan vodič za lekare i lekarke, ne samo u otkrivanju i dokumentovanju nasilja, već i kao pomoć da bolje razumeju problem i da se prema žrtvama ophode i razgovaraju na način koji pokazuje solidarnost i podršku. 

Zdravstveni radnici i radnice mogu da utiču na povećanje spremnosti žrtava da nasilje prijave, ali i da zajedno sa drugim institucijama žrtvi pruže svu neophodnu zaštitu i podršku. 

„Zdravstvene ustanove su važna institucija u sprečavanju nasilja u porodici i pre svega u njegovoj prevenciji. Imamo veliki broj žrtava koje se nikada nisu obratile policiji, tužilaštvu ili centru za socijalni rad, već su se obratile zdravstvenoj ustanovi za ukazivanje medicinske pomoći“, kaže Gorjana Mirčić Čaluković, zamenica javnog tužioca i koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. 

Zdravstvene ustanove imaju niz podataka, pa čak i dokaza koji mogu biti relevantni za pokretanje krivičnog postupka. Zato su lekari i lekarke koji prijave nasilje važna karika u prepoznavanju i sprečavanju nasilja u porodici.

„To ne moraju da budu samo fizičke povrede, već mogu da budu i neka druga stanja, anksioznost, mučnine, depresija, nešto na osnovu čega će zdravstveni radnici da naslute da ima nasilja. Kada tu informaciju podele sa tužilaštvom, mi možemo da otkrijemo neko krivično delo“, objašnjava zamenica javnog tužioca.

Detaljni lekarski izveštaji važni su ne samo kao pomoć policiji i tužilaštvu, već i zbog toga što dodatno štite žrtvu: reči koje su jednom zabeležene mogu da se koriste u daljem postupku, a da se žena ne izlaže dodatnoj traumi i sekundarnoj viktimizaciji. 

Gorjana Mirčić Čaluković bila je jedna od predavačica na radionici o ulozi zdravstvenog sistema u prevenciji nasilja u porodici koje je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ona ističe da je veoma važna i uloga direktora/ki ustanova koji u svojim domovima zdravlja treba da organizuju timove za zaštitu od rodno zasnovanog nasilja. Domovi zdravlja koji su manji, koji nemaju timove, podršku uvek mogu da nađu u javnom tužilaštvu, koje koordinira rad grupa za koordinaciju i saradnju koje uključuju i predstavnike/ce  policije i centara za socijalni rad, a po potrebi mogu biti uključeni i predstavnici/ce zdravstvene ustanove, škole, službe za zapošljavanje ili nevladine organizacije. Ove grupe su uspostavljene Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, sa zadatkom da redovno razmatraju sve novoprijavljene i tekuće slučajeve nasilja u porodici i planiraju mere zaštite i podrške.

Radionica o ulozi zdravstvenog sistema u prevenciji nasilja u porodici

UNDP

Zdravstveni sistem ima i važnu ulogu u sprečavanju zloupotrebe vatrenog oružja za nasilje prema ženama. On je polazna tačka za praćenje promena u mentalnom zdravlju, porodičnoj dinamici i ličnim okolnostima koje mogu biti okidači i rizici za vršenje nasilja u porodici. Takođe, postoje mnoge profesije koje uključuju nošenje i pristup vatrenom oružju, a lekarska procena pre izdavanja dozvole za nošenje oružja je obavezna za sve. U ovom segmentu zdravstveni sistem je ključni partner policiji smatra Ivan Radin, oficir policije, koji je takođe bio predavač na radionici.

„U borbi protiv nasilja zdravstveni radnici/ce imaju trostruku ulogu: otkrivanje nasilja uočavanjem faktora rizika, prijava nasilja ili sumnje na nasilje, i dokazivanje nasilja prepoznavanjem i dokumentovanjem tragova kvalitetnim izveštajima. Dodatno, oni imaju i kontrolnu ulogu u kontinuiranom praćenju i uočavanju rizika od zloupotrebe vatrenog oružja“, ističe Radin. 

Milena Anđela Mišić Atanacković/Novinarke protiv nasilja

Čak i pre donošenja propisa i pravilnika, pojedine zdravstvene ustanove uspostavile su svoju internu organizaciju kako bi nasilje prepoznale, a potom ga i prijavile. Takav primer je Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, čiji stručni tim razmatra prijave sumnje na  nasilje u porodici, sprovodi postupak zaštite, prijavljuje sumnje,  sarađuje sa drugim institucijama, i radi na edukaciji zaposlenih. 

„Naš tim postoji još od devedesetih godina. Potom je 2009. donet Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, koji se bavi žrtvama nasilja. Odlučili smo da formiramo tim jer smo imali prijave nasilja od različitih doktorai doktorki, i bilo nam je lakše da se umrežimo i zajedno sastajemo, zato što više različitih specijalista/kinja može bolje da sagleda širu sliku“,  kaže Vesna Stefanović, socijalna radnica iz Instituta koja je na radionici predstavila ovaj primer dobre prakse.

Autorka teksta: Jovana Netković

***

Tekst je nastao na osnovu niza susreta i edukacija sa lekarima i lekarkama iz cele Srbije koje je organizovao UNDP sa ciljem jačanja uloge zdravstvenih ustanova u okviru zajedničkog reagovanja svih nadležnih institucija na nasilje u porodici. Odgovori na dileme po pitanju mogućnosti zdravstvenog sektora u sprečavanju nasilja u porodici mogu se pronaći u priručniku „Zajedno protiv nasilja u porodici“

Ove aktivnosti realizovane su u okviru projekta “Smanji rizik - Povećaj bezbednost II” koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji uz finansijsku podršku Savezne Republike Nemačke, Kraljevine Švedske, Francuske Republike, Ujedinjenog Kraljevstva, Kraljevine Holandije i Kraljevine Norveške, kao i uz podršku Evropske unije, putem Multi-partnerskog poverilačkog fonda za podršku sprovođenja Mape puta za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja na Zapadnom Balkanu