LocationsKako zdravstveni sistem može da pomogne u zaustavljanju nasilja prema ženama
Niški heroji i heroine u belim mantilima
21. September 2023.
Milena Đorđević/Novinarke protiv nasilja
Domovi zdravlja su nekad prva i jedina ustanova kojoj se žene žrtve nasilja u porodici obrate. Od poverenja u izabranog lekara/lekarku kao i njegovog ili njenog pristupa pacijentkinji često zavisi da li će žene biti ohrabrene da uopšte progovore o nasilju kome su izložene.
Pre dvanaest godina, grupa lekarki Doma zdravlja u Nišu, među prvima u Srbiji je samoinicijativno osnovala Tim za pomoć ženama sa iskustvom nasilja (Tim), koji bi danas trebalo da ima svaki dom zdravlja.
Na ovaj čin ih je podstaklo donošenje „Posebnog protokola Ministarstva zdravlja za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju” 2011. godine. Smatrale su da je neophodno da uputstva iz tog dokumenta postanu deo redovnog rada lekara i medicinskog osoblja, kako bi bolje razumeli potrebe žena sa iskustvom nasilja, mogli pravilno da im pruže medicinsku pomoć i spreče sekundarnu viktimizaciju. Lekarke iz Niša su na osnovu ovog protokola uspostavile procedure i plan za postupanje sa pacijentkinjama koje su u situaciji nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
Nacionalni institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“ je 2018. godine istakao njihove procedure kao dobru praksu koja treba da služi za primer drugim zdravstvenim ustanovama.
Koordinatorka niškog Tima je dr Lucija Hristov Mitić – specijalista opšte medicine, a čine ga još i prof. dr Milorad Jerkan - direktor doma zdravlja i specijalista sportske medicine, dr Monika Matejić – specijalista ginekologije i akušerstva, dr Danijela Cvetković – specijalista opšte medicine, glavna sestra Tatjana Bokić, viša medicinska sestra Nataša Nikolić, medicinska sestra Ivana Bojić, viša medicinska sestra Dragana Zdravković, socijalna radnica Aleksandra Popović i psihološkinja Ana Đurašković.
Lekari imaju obavezu da reaguju na nasilje
Pomenutim protokolom Ministarstva zdravlja je propisano da žene koje se lekaru jave zbog nasilja imaju tretman hitnog slučaja i prednost u odnosu na druge pacijente, te žena ne čeka da dođe na red kada prijavi nasilje svom izabranom lekaru. Nakon toga sledi klinički pregled i dokumentovanje stanja pacijentkinje, uočenih povreda i drugih zdravstvenih problema koji bi mogli biti posledica zlostavljanja.
Takođe, kroz razgovor sa pacijentkinjom lekari mogu da saznaju da li njen partner poseduje oružje (u legalnom ili ilegalnom vlasništvu), o čemu obaveštavaju policiju. Kako u DZ Niš kažu, zajedno sa pacijentkinjom i u saradnji sa drugim institucijama (policija i centar za socijalni rad), prave bezbednosnu procenu rizika od ponavljanja i eskalacije nasilja i „bezbednosni plan” za izlazak iz nasilja.
U slučaju da postoji sumnja na nasilje u porodici, a ne postoje dokazi za to, u DZ Niš se obraćaju tužilaštvu. Strah od prijave je veći ukoliko nasilnik ima vatreno oružje, a prijavljivanje nasilja, ili napuštanje partnera nosi rizik od eskalacije nasilja i tragičnog ishoda.
Koordinatorka tima za pomoć ženama sa iskustvom nasilja u niškom domu zdravlja, doktorka Lucija Hristov Mitić objašnjava da je psihološko, seksualno i ekonomsko nasilje takođe dosta prisutno i da se može javiti zajedno sa fizičkim.
dr Lucija Hristov Mitić
Preuzeto sa sajta www.sigurnakuca.net
„Psihološko nasilje može da bude prepoznato uz fizičko, ali samo psihološko nasilje žene uglavnom ne prijavljuju jer ga ne prepoznaju i normalizuju uvrede ili nipodaštavanje. Kada prijavi fizičko, onda ona obično kaže da je on vređao ili ukoliko trpi ekonomsko nasilje“, navodi dr Hristov Mitić.
Lekarke pristupaju pacijentkinjama uz puno razumevanje posledica traume koju nasilje ostavlja. Dešava se da se žrtve naknadno sete celog događaja nasilja, ali i da ne veruju sebi i minimalizuju nasilje koje su doživele, ili da naknadno negiraju da su bile izložene nasilju, što je uobičajena reakcija kad su stresni i traumatski događaji u pitanju.
„Takođe, česte posledice nasilja su depresija i anksioznost. Ukoliko se žena često javlja zbog psihosomatskih problema i pojavi se sumnja na nasilje, lekar/ka je u obavezi da je uputi na dalje ispitivanje i razgovor sa psihološkinjom, čak i ako pacijentkinja ne prijavljuje nasilje”, ističe dr Hristov Mitić i dodaje da je uloga psihološkinje u timu da osnaži ženu i pruži joj podršku i informacije o postojećim opcijama za izlazak iz nasilja.
Žene se u proseku do jedanaest puta vraćaju nasilnim partnerima pre nego što uspeju trajno da ih napuste. Zato je važno da ne izostane podrška institucija svaki put kada se jave, i da postoji razumevanje da će žena otići kad je za to spremna.
Prema odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici svaki lekar je u obavezi da sumnju na nasilje prijavi, bez obzira na spremnost žrtve da učestvuje u tome.
„Ne moraju da postoje konkretni dokazi, dovoljno je da postoji sumnja na nasilje za prijavu. U okviru Tima organizujemo sastanke i razmatramo da li prijava ide dalje“, navodi dr Hristov Mitić.
U Domu zdravlja Niš kažu da godišnje registruju između 30 i 40 slučajeva nasilja. U Timu su lekari različitih specijalnosti, tako da u kratkom vremenskom periodu mogu da se obave svi potrebni pregledi, čime se sprečava da žena, obilazeći institucije, izgubi volju da prijavi nasilje. Isto tako, postoji poseban registar o ovim slučajevima koji je dostupan samo medicinskim radnicima u Timu, zbog lekarske tajne i čuvanja privatnosti pacijentkinja. Ova medicinska dokumentacija može da se dostavi sudu ili ženi ako se odluči da prijavi nasilje. Često je vrlo je značajna u postupku dokazivanja nasilja, kako se ono ne bi svelo isključivo na svedočenje žrtvi, koje zbog komplikovanih procedura ili straha često odustaju od učešća u postupcima.
Sastanak tima DZ Niš
Preuzeto sa sajta https://www.domzdravljanis.co.rs/
Saradnja sa drugim institucijama
Posebno je važno to što niški Tim za pomoć ženama sa iskustvom nasilja ima dobru saradnju sa Centrom za socijalni rad, Osnovnim i Višim javnim tužilaštvom, policijom, Sigurnom kućom, ženskom nevladinom organizacijom Centar za devojke, kao i sa drugim organizacijama koje imaju svoju ulogu u lancu reagovanja na slučajeve rodno zasnovanog nasilja.
„To je zajednički uspeh i delovanje, jedna osoba ne može da postigne sve. Bitna je ta povezanost i podrška koju imamo“, ističe dr Hristov Mitić, i dodaje da je posebno važno da direktor/ka zdravstvene ustanove bude član tima zato što ga na taj način upoznaju sa problemom rodno zasnovanog nasilja, zakonskim propisima, kao i kaznenim odredbama kojima podležu kako lekari tako i ustanova ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom. Sa druge strane, postiže se i razumevanje, saradnja i pomoć u organizovanju različitih edukacija, učešća na seminarima, a takođe je bitno i pojavljivanje u javnosti radi jačanja svesti građana i građanki o ovom društvenom problemu.
Niški Tim je razvio i svoje obuke i počeo da ih drži ostalim zdravstvenim radnicima, kao i zaposlenima u drugim institucijama. Prvi kurs o rodno zasnovanom nasilju akreditovali su 2014. godine i u njega uključili niški Centar za socijalni rad, Tužilaštvo, policiju, medije i druge relevantne lokalne aktere. Pre pandemije Kovid-19 članice tima su edukacije održavale do dva puta godišnje, što planiraju da nastave. Takođe su organizovale brojne akcije, delile pacijentkinjama i pacijentima letke sa informacijama o prepoznavanju nasilja i predavanjima, tribinama, pozorišnim predstavama obeležile globalnu kampanju „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja” u Domu zdravlja. Kroz gostovanja u medijima tokom cele godine skreću pažnju na ovu temu. Kada bi svom Timu davale novo ime kažu da bi to bilo “Nada” ili “Tim za bolje sutra”.
Autorka teksta: Dejana Cvetković
***
Dom zdravlja u Nišu je zajedno sa više drugih domova zdravlja iz Srbije učestvovao u nizu sastanaka koje je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji sa ciljem jačanja uloge zdravstvenih ustanova u okviru zajedničkog reagovanja svih nadležnih institucija na nasilje u porodici. Odgovori na njihove dileme o mogućnostima zdravstvenog sektora da učestvuje u sprečavanju nasilja u porodici mogu se pronaći u priručniku “Zajedno protiv nasilja u porodici”.
Susreti sa lekarima širom Srbije odvijali su se u okviru projekta “Smanji rizik-Povećaj bezbednost II” koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji uz finansijsku podršku Savezne Republike Nemačke, Kraljevine Švedske, Francuske Republike, Ujedinjenog Kraljevstva, Kraljevine Holandije i Kraljevine Norveške, kao i uz podršku Evropske unije, putem Multi-partnerskog poverilačkog fonda za podršku sprovođenja Mape puta za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja na Zapadnom Balkanu.