LocationsNapredak Srbije u okvirima globalne zelene ekonomije
Negovanje zelenih veština
13. November 2024.
Slika je kreirana pomoću veštačke inteligencije (AI)
Za očuvanje naše planete neophodno je promeniti ceo privredni sistem na ekološki održivu praksu. U trci ka ostvarivanju ove misije moramo upregnuti sve sposobnosti ljudske rase. Postavljanje čoveka u središte prelaska na zelenu ekonomiju nalaže identifikaciju i rešavanje nejednakosti u pristupu novim mogućnostima za zapošljavanje, ne bismo li obezbedili učešće svih u mnogobrojnim novim radnim mestima koje će ove ekološke privredne promene stvoriti. To uključuje i omogućavanje globalnoj radnoj snazi da stekne veštine potrebne za izvršenje radnih zadataka u svim granama privrede na ekološki način. Razvoj „zelenih“ veština je ključan za obezbeđivanje zelenih radnih mesta i zanimanja.
Zelene veštine, poput održivog upravljanja resursima, analiza energetske efikasnosti, poznavanje tehnologije obnovljivih izvora energije, zeleno projektovanje i izgradnja objekata, kao i održiva poljoprivredna praksa, čine temelj prelaska na ekološki održivu privredu i predstavljaju ključ za oslobađanje ljudskog potencijala koji će voditi navedeni prelazak. Potrebno nam je više mogućnosti za ljude sa zelenim veštinama, kao i dokvalifikacija za radnike i radnice koji trenutno nemaju navedene sposobnosti. Takođe, potrebno nam je da obezbedimo da se budućim generacijama usade zelene veštine kao centralni deo njihovog skupa veština.
Koristili smo podatke sa LinkedIn platforme za procenu trenutnog stanja i napretka ostvarenog u sticanju zelenih veština u prethodnom periodu. LinkedIn je nedavno izradio novu taksonomiju zelenih veština u cilju kvantifikacije nivoa do kog različite zemlje, privredne grane i radna mesta raspolažu pomenutim veštinama. To nazivamo „intenzitetom zelenih veština“. Podaci su prikupljeni na osnovu podataka koje su korisnici/ce platforme LinkedIn naveli svojim profilima. Postoji preko 41000 veština na platformi LinkedIn, od kojih je preko 1000 definisano kao „zelene“ veštine.
Analiza veština 1,1 milion korisnika/ca mreže LinkedIn u Republici Srbiji
U svetu tek svaki osmi radnik/ca navodi da poseduje jednu ili više zelenih veština (srednja koncentracija zelenih talenata je 12,3%). Ukupno posmatrano, 1 od 9 radnika/ca u Srbiji poseduje bar jednu zelenu veštinu (srednja koncentracija zelenih talenata je 11,3%). Ako to preformulišemo, 8 od 9 radnika/ca u Srbiji nemaju niti jednu zelenu veštinu.
Muškarci sa bar jednom zelenom veštinom u Srbiji predstavljaju 12,5% radne snage muškog pola, odnosno 1 od 8, dok je na globalnom nivou ova razmera 1 u 6.
Žene sa bar jednom zelenom veštinom u Srbiji predstavljaju 10% radne snage ženskog pola, odnosno 1 od 10, što je u skladu sa globalnim nivoom.
Slika 1. Zelene veštine u Srbiji (broj radnika/ca, korisnici LinkedIn-a)
Rodni aspekti
Na globalnom nivou, oko 66% (odnosno ⅔) radne snage sa najmanje jednom zelenom veštinom je muškog pola. U Srbiji je ova cifra 54%.
Evropa ima prosečan zeleni rodni raskorak - odnos između broja žena i muškaraca sa određenom veštinom - od 5%. U Francuskoj je 17,3% muškaraca i 11,7% žena predstavljalo zelene talente 2023. godine, uz raskorak od 5,6%. U Nemačkoj 21,8% muškaraca i 12,3% žena poseduje bar jednu zelenu veštinu, što rezultira rodnim raskorakom od 9,5%. U Srbiji je rodni raskorak manji, sa 2,5 procentnih poena, uz 12,5% muškaraca i 10% žena koji poseduju bar jednu zelenu veštinu.
Žene su nedovoljno zastupljene u okviru globalne radne snage. Ovo pitanje je posebno zaoštreno u oblasti obnovljive energije, u kom žene predstavljaju 34% u poređenju sa 44% u drugim privrednim granama, dok u Srbiji u oblasti obnovljive energije radi 35,5% žena (ukupno 49% u svim privrednim granama).
U Srbiji, kao i na globalnom nivou postoji 20% veća verovatnoća da žene poseduju veštine u vezi sa održivim razvojem i cirkularnom ekonomijom. U Srbiji je 25% veća verovatnoća da žene poseduju zelene veštine u vezi sa klimatskim promenama, kao i prilagođavanjem na klimatske promene i njihovim ublažavanjem.
Slika 2. Indeks rodnog raskoraka za zelene veštine u Srbiji
Starosne grupe
Informacije smo razvrstali po starosnim grupama (18-24, 25-34, 35-54, >55) koje obuhvataju najpopularnije oblasti zelenih veština. Nekoliko ključnih opservacija se pojavljuje nakon analize podataka.
Postoji jasan trend rasta zelenih veština u svim oblastima sa uzrastom, uz najviše vrednosti u starosnoj grupi 35-54. Ovaj podatak nagoveštava da su u Srbiji zelene veštine najprisutnije među profesionalcima na polovini karijernog puta. Suprotno tome, starosna grupa 18-24 pokazuje najniže brojke. Ovaj podatak može da nagovesti potrebu za većim obrazovanjem, odnosno mogućnostima u ovim oblastima za mlađa lica.
Starosna grupa 25-34 je generalno rangirana kao druga u većini kategorija, dok starosna grupa >55 obično beleži najniže brojke među trima starijim starosnim grupama.
Ovakvi nalazi nose određene implikacije za zelenu ekonomiju i usavršavanje radne snage Republike Srbije, pošto ukazuju na potrebu za većim obimom obuke i mogućnosti za mlade profesionalce u oblasti zelenih veština.
Slika 3. Starosne grupe
Nivoi starešinstva
U narednom koraku analize, razvrstali smo informacije po nivoima starešinstva, koji obuhvataju niži (Entry), viši (Senior), rukovodilački (Manager), direktorski (Director), nivo potpredsednika kompanije (VP), nivo vrha rukovodstva (CXO), i vlasnički (Owner). Obuhvaćene su iste oblasti zelenih veština. Nekoliko interesantnih obrazaca se pojavljuje nakon analize podataka.
Podaci pokazuju da su zelene veštine najprisutnije među profesionalcima nižeg i višeg nivoa. Vredi napomenuti da su vrednosti za oba nivoa slične u većini grupa veština, što nagoveštava relativno ravnomernu raspodelu ovih veština između profesionalaca na početku karijere i njihovih iskusnijih parnjaka.
Na rukovodilačkom nivou postoji značajan pad u brojkama u svim grupama veština. Ovo potencijalno može da ukazuje na raskorak u veštinama na ovom nivou, ili bi moglo da predstavlja odraz prirodne piramidalne strukture u kojoj ima manje rukovodilaca od zaposlenih nižeg, odnosno višeg nivoa.
Zanimljivo je i da se brojke u većini grupa veština ponovo povećavaju na direktorskom nivou. To može da bude naznaka da zelene veštine postaju značajnije na višim nivoima liderstva, moguće zbog strateške prirode održivosti i ekoloških razmatranja u donošenju poslovnih odluka.
Brojke na najvišim nivoima starešinstva (nivo potpredsednika kompanije, nivo vrha rukovodstva, i vlasnički) su generalno niže, što se i očekuje uzimajući u obzir mali broj pojedinaca na navedenim nivoima. Primetno je, međutim, da čak i na ovim, najvišim nivoima, postoji značajno prisustvo zelenih veština, posebno u oblastima održivosti i ekološke nauke.
Deluje da klimatske promene imaju niže brojke od ostalih veština, posebno na višim nivoima starešinstva. To bi moglo da ukazuje na prostor za rast i razvoj u svim segmentima radne snage Srbije.
Obnovljiva energija pokazuje umerene brojke širom svih nivoa starešinstva i ne ističe se kao naročito visoko rangirana ni u jednoj kategoriji. To možda nagoveštava mogućnost za daljim razvojem i fokusiranjem na ovu oblast, posebno uzevši u obzir rastuću važnost obnovljive energije na globalnom nivou.
Slika 4. Nivoi starešinstva
Potražnja i ponuda zelenih veština
U LinkedIn-ovom globalnom izveštaju o zelenim veštinama od 2022. do 2023. godine, prijavljen je prosečni porast od 12,3% u broju radnika/ca koji/e poseduju bar jednu zelenu veštinu u 48 analiziranih zemalja. Primetno je da se udeo oglasa za radna mesta koja traže najmanje jednu zelenu veštinu povećao skoro duplo više od ove stope rasta, uz prosečan rast od 22,4% tokom istog vremenskog perioda. Porast potražnje za zelenim veštinama je veći od porasta ponude, i nagoveštava nadolazeću nestašicu zelenih veština.
Konkretne privredne grane
Na globalnom nivou je udeo radnika u automobilskoj industriji sa veštinama potrebnim za proizvodnju električnih vozila (EV), koje predstavljaju podskup zelenih veština, porastao prosečno za 6,1% od 2018. do 2023. godine. Zemlje sa najvećim udelom radnika u automobilskoj industriji sa EV veštinama su Švedska (8,1%), Velika Britanija (7,3%) i Nemačka (6,1%). U Srbiji je ovaj procenat 2,5. Ova veština ima najniži indeks rodnog raskoraka od svih zelenih veština u Srbiji, samo 0,34.
Finansije omogućavaju zelenu transformaciju. Pozitivan trend je da radnici u SAD i Evropi ubrzano razvijaju sklop veština kojima se premošćavaju oblasti finansija i održivosti. Sposobnosti u vezi sa obračunavanjem ugljenika, ugljeničnim kreditima i trgovanjem emisijama su neke od zelenih veština sa najbržim rastom u SAD i Evropskoj uniji (EU). Nismo mogli da izmerimo ove konkretne veštine u Srbiji, pošto su raspoložive brojke premale (manje od 300 članova LinkedIn-a), što ukazuje na to da ovaj trend još nije vidljiv u Srbiji.
Zaključak
Prelazak na zelenu ekonomiju predstavlja globalni imperativ, a razvoj zelenih veština u svim oblastima radne snage je fundamentalan za postizanje ove ključne promene. Iako postoji napredak u određenim regionima i sektorima, analiza podataka LinkedIn-a ukazuje na značajne raskorake kako u opštem usvajanju zelenih veština, tako i u rodnoj zastupljenosti u okviru zelenih uloga.
Ohrabrujuća je pojava obećavajućih trendova, poput brzog porasta finansijskih veština usmerenih na održivost u SAD i EU. Podaci za Srbiju, međutim, ukazuju na oblasti kojima je potrebna veća pažnja, među kojima je i primetno manja zastupljenost žena u oblasti obnovljive energije, kao i novo usvajanje „zelenih“ finansijskih veština.
U napredovanju na putu ka ekološkoj održivosti potreban je združeni napor za obezbeđivanje jednakog pristupa mogućnostima za zelenu dokvalifikaciju svim pojedincima, privrednim granama i geografskim područjima. Osnaživanjem svih segmenata globalne radne snage traženim zelenim veštinama možemo da otključamo pun ljudski potencijal za pokretanje transformativne promene potrebne našoj planeti. Budućnost naših ekonomija i sam naš opstanak zavise od naše zajedničke sposobnosti da „ozelenimo“ sva radna mesta i sektore kroz rad na stvaranju kvalifikovane, raznorodne i ekološki osvešćene radne snage.
Preporuke u domenu javnih politika
Države mogu sarađivati sa privatnim sektorom kako bi se ubrzalo zapošljavanje na osnovu stečenih veština, i kako bi se proširila grupe talentovanih pojedinaca kroz višestrani pristup koji uključuje podsticaje i subvencije za dokvalifikaciju u oblasti zelenih veština, stupanje u javno-privatna partnerstva radi usaglašavanja dostupne obuke sa potrebama industrije, standardizovanje sertifikata o sticanju veština, sveobuhvatnu analizu podataka sa tržišta rada, kampanje za podizanje nivoa svesti u javnosti, olakšavanje prakse i stažiranja u zelenim sektorima, kao i kroz finansiranje programa prekvalifikacija za potrebe radnika koji prelaze u održive privredne grane, uz uvažavanje njihovih postojećih veština.
Kreatori javnih politika, privatni sektor i obrazovne ustanove mogu sarađivati na integraciji važnih zelenih veština u nastavne planove i programe, kao i na podsticanju novih programa uz višestrani pristup. To uključuje uspostavljanje sveobuhvatnih okvira zelenih veština, stvaranje nacionalno priznatog sistema vrednovanja kvalifikacija koji bi prihvatili i poslodavci, i standarda kompetencija koji bi zajedničkim putem razvila interdisciplinarna savetodavna tela, obezbeđivanje potrebnog finansiranja, podsticaja i akreditacija koje pokreću osavremenjavanje nastavnih planova i programa i kreiranje novih programa usaglašenih sa načelima održivosti, promociju interdisciplinarne i iskustvene pedagogije poput učenja putem rešavanja problema, omogućavanje stručnog usavršavanja prosvetnih radnika u cilju unapređenja sposobnosti podučavanja zelenih veština, kao i jačanje partnerstava između univerziteta i privrede u cilju istraživanja koja bi obogatila nastavne planove i programe praktičnim primenama.
Kroz implementaciju ovakve strategije na nivou celog sistema, koja obuhvata mapiranje kompetencija, podsticaje, pedagoške inovacije, mehanizme osiguranja kvaliteta, međusektorsku razmenu iskustava i robusne kanale transfera znanja, možemo obezbediti svim studentima jaku osnovu u oblasti zelenih veština, potrebnu za tranziciju u održivu budućnost.
*** Svi predstavljeni podaci sa LinkedIn-a su iz 2023. godine (na osnovu Globalnog izveštaja o zelenim veštinama za 2023. godinu, 930 miliona korisnika/ca u 48 zemalja), dok su podaci za Srbiju iz marta 2024. prikupljeni putem alata LinkedIn Campaign Manager, uz usvajanje pristupa objašnjenog u podacima Svetske banke (World Bank Data).
