Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP u Srbiji za Blic (Ivana Mastilović Jasnić)

Dok postoji neravnopravnost polova, biće i nasilja nad ženama kao najekstremnijeg vida te neravnopravnosti. Statistika se ne menja: širom sveta, i u razvijenim i u zemljama u razvoju, 1 od 3 žene doživela je neki oblik fizičkog ili seksualnog nasilja.

Napretka ima - u pružanju podrške preživelima, preventivnom radu sa muškarcima, izmenama zakona i politika, ali još mnogo treba da se uradi.

Ova borba je za mene postala još ličnija i urgentnija od kada imam dve ćerke. One rastu u svetu punom nasilja, uz pojave kao što su seksualno uznemiravanje, pretnje i zastrašivanje na internetu.

Važnost teme nasilja nad ženama za Ujedinjene nacije

Rodno zasnovano nasilje pogađa celo društvo, prenosi se iz generacije u generaciju, utiče na decu i širu porodicu. Priče žena i devojčica koje su ga preživele pokazuju njegov destruktivan i sveprisutan uticaj na žene na fizičkom, emotivnom i društvenom nivou, na našu mogućnost da se obrazujemo, zaradimo za život, razvijamo lične odnose i uživamo sva prava koja nam pripadaju.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš postavio je borbu protiv nasilja prema ženama kao prioritet. Kao organizacija koja poziva vlade i privatni sektor da reaguju na prijave seksualnog uznemiravanja, moramo da stanemo iza svojih reči. UNDP je uveo internu proceduru za bezbedno prijavljivanje seksualnog uznemiravanja, uključujući nezavisnu SOS liniju koja je dostupna 24 sata, na više od 250 jezika, kao i podršku za žrtve.

Situacija u Srbiji

Ono je i dalje učestalo. U proseku, 1 žena bude ubijena svakih 10 dana. Brine i pojava nasilja među mladima. Prema istraživanju OEBS-a, seksualno uznemiravanje, proganjanje i nepartnersko fizičko nasilje najčešće je u populaciji od 18 do 29 godina.

Dobra vest je da je Srbija lider u regionu po zakonodavstvu. Od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, povećan je broj prijavljenih slučajeva, kao i pokrenutih sudskih postupaka. U Novom Sadu i Nišu sam posetila partnerske organizacije UNDP-a, koje pružaju podršku deci i ženama koje su preživele nasilje. SOS linije, sigurne kuće i drugi vidovi podrške čine razliku između života i smrti. Iako imaju ogromno znanje i veštine, ove organizacije uglavnom nisu finansirane iz budžeta, što ugrožava postojanje ovih vitalnih usluga.

Akutni problemi

U Srbiji je 39 odsto žena ubijeno vatrenim oružjem u porodičnom nasilju. Kako je utvrdila organizacija Small Arms Survey, Srbija je treća na svetu prema broju oružja po glavi stanovnika, a 95% vlasnika oružja su muškarci. Istraživanja pokazuju da prisustvo oružja pojačava dominaciju muškaraca nad ženama. Da bismo rešili ovaj problem, radimo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova na smanjenju rizika od zloupotrebe oružja.

Dobre prakse u razvijenim zemljama sveta

Postoji mnogo primera dobre prakse iz kojih treba učiti. Vlada Švedske usvojila je nacionalnu strategiju sa naglaskom na prevenciji i radu sa muškarcima na promeni stavova prema nasilju. Škotska takođe radi sa počiniocima. Muškarci osuđeni za nasilje u porodici obavezno prolaze kroz program koji traje najmanje 2 godine. Istovremeno, za žene i decu su obezbeđene specijalizovane usluge da bi se smanjio uticaj preživljenog nasilja na njihove živote. UNDP je još 2011. godine uveo prvi program rada sa počiniocima u Srbiji, za koji se pokazalo da smanjuje učestalost ponavljanja nasilja.

Odgovornost za promenu ponašanja i politika

Kao što je naša kampanja na društvenim mrežama povodom 16 dana aktivizma #TičeMeSe pokazala - ljudi prepoznaju da je ovo problem društva, a ne pojedinca. Kampanja je tek počela, ali veliki broj objava i pozitivnih reakcija potvrđuje da se nasilje prema ženama tiče svakog od nas. To ohrabruje, jer izgleda da se stvari menjaju na bolje. Sa druge strane, ženama koje prijavljuju nasilje i uznemiravanje se i dalje ne veruje. Preko 60 odsto prijava policiji u Srbiji ne stigne do suda zbog nedostatka dokaza. Neophodno je teret dokazivanja nasilja skinuti sa žrtava i prebaciti na institucije, jer su one odgovorne za prikupljanje dokaza, gonjenje počinilaca, zaustavljanje nasilja i zaštitu žrtava.

Uloga medija u borbi protiv nasilja nad ženama

Mediji su ovde bili presudni u skretanju pažnje šire javnosti na lokalni slučaj seksualnog nasilja. Slučajevi u žiži javnosti su važni kao primer kako država štiti žrtve. Nadležne institucije treba da pošalju snažan signal da niko nije iznad zakona, i da je svaki oblik nasilja, bez obzira ko ga čini, nedopustiv.

Mediji mogu da edukuju publiku o nasilju i o tome šta može da se uradi da bi se ono sprečilo. Takođe imate i odgovornost da u izveštajima zaštitite žrtvu i tačno prenesete činjenice. Nedavno istraživanje pokazuje da preko 50% medija otkriva detalje o nasilju i identitet žrtava i njihovih porodica, izlažući ih novim rizicima. Kako bi doprineo boljem izveštavanju UNDP je pomogao da se osnuje grupa „Novinarke protiv nasilja". One su napravile smernice o etičkom medijskom izveštavanju da bi se zaustavile štetne prakse i doprinelo zaustavljanju nasilja prema ženama.