Nakon završetka studija na Beogradskom Univerzitetu, tokom kojih se fokusirao na praistorijsku vinčansku kulturu, Miroslav Kočić je odlučio da svoje interesovanje za arheologiju i antropologiju dalje razvija u Sjedinjenim Američkim Državama. Upisao je doktorske studije na Univerzitetu u Pitsburgu, koji uživa svetski ugled u izučavanju ovih oblasti. Miroslavljev put nije neobičan za arheologe iz Srbije. Mnogi od njih su došli do epohalnih otkrića na prestižnim univerzitetima u inostranstvu, često se baveći temama vezanim za Srbiju i Balkan. 

Ovaj trend odlaska iz zemlje, veći je od oblasti arheologije: Miroslav je jedan od desetina hiljada visoko obrazovanih Srba koji su emigrirali iz zemlje od devedesetih naovamo. Mnogi od njih su, poput Miroslava, dali značajan doprinos privredi i društvu zemalja u koje su otišli. Često se, međutim, osećaju sputanim da iskoriste svoje talente za razvoj Srbije. 

Razloga za ovaj prekid veze ima mnogo i često su duboko lične prirode. Značajan problem za mnoge u dijaspori je verovanje da im institucije ne mogu pomoći da ponovo uspostave stručne i praktične veze sa Srbijom, a kamoli da im olakšaju povratak u rodnu zemlju. Ovu skepsu prati opstajanje uverenja da bi se povratak u Srbiju doživeo kao znak neuspeha. Uz nisku stopu prirodnog priraštaja, ovako visok nivo emigracije doveo je do depopulacije, što predstavlja veliki problem za zemlju.

Nakon završetka doktorata na temu vinčanske kulture 2019. godine, Miroslav je odlučio da krene putem kojim se ređe ide i da se vrati u Srbiju. 

Kontaktirao je Tačku povratka, organizaciju osnovanu u martu 2020. godine, da mu pomogne da svoju zamisao pretvori u realnost.

Ova organizacija je osnovana kada je država prepoznala potrebu da bolje iskoristi znanja i resurse koje ima visoko obrazovana dijaspora. Prva varnica ove ideje potekla je sa sastanka predstavnika Vlade Republike Srbije sa predstavnicima dijaspore i mladim talentima, koji su predložili osnivanje organizacije u Srbiji koja bi se fokusirala na rešavanje ova dva pitanja. 

Tačka povratka je osnovana uz zajedničku podršku UNDP-a u Srbiji i Vlade Republike Srbije, i u bliskoj saradnji sa srpskim preduzetnicima, Naučno-tehnološkim parkom Beograd, Vestminsterskom fondacijom za demokratiju, kao i različitim pojedincima iz dijaspore. Ona od početka sarađuje sa UNDP Laboratorijom za ubrzani razvoj kako bi postala organizacija sa dvostrukim fokusom. Prva tačka fokusa u njenom radu je direktna pomoć pojedincima poput Miroslava da se reintegrišu nakon povratka u svoju rodnu zemlju ili da se povežu sa ljudima i prilikama kod kuće dok borave u inostranstvu. Druga je saradnja sa institucijama u Republici Srbiji, organizacijama civilnog društva i privatnim sektorom kako bi na najbolji način iskoristili ogroman potencijal srpske dijaspore, mapirali prepreke za repatrijaciju ili saradnju iz inostranstva i struktuirali javne politike koje mogu da se pozabave ovim izazovima na nacionalnom nivou. 

Ponudite nešto vredno zauzvrat 

Miroslav se obratio Tački povratka u trenutku kad je organizacija već razvila nekoliko tokova direktne pomoći potencijalnim povratnicima i radila na promeni opšteg narativa o odnosima Srbije i dijaspore. Organizacija je od samog početka preduzela konkretne korake da promeni široko uvreženo mišljenje u dijaspori - da joj se institucije i inicijative iz Srbije obraćaju samo kad im nešto treba, a da ništa ne nude zauzvrat.

Jedan od prvih projekata sa timom UNDP Laboratorije za ubrzani razvoj u Srbiji bio je sastavljanje Vodiča za povratnike - verodostojnih, interaktivnih mapa koje obuhvataju sve faze povratka, bave se ključnim problemima i preprekama i širokim dijapazonom scenarija. Poput svih inicijativa Tačke povratka, i vodič je osmišljen kroz pristup usmeren na korisnike, putem analize potreba dijaspore i povratnika. Fokus je na predstavljanju realne slike Srbije, zasnovane na proživljenom iskustvu povratnika, bez ulepšavanja mnogih „bolnih tačaka“. 

Tačka povratka je pri kraju 2022. godine pokrenula program „Carta Serbica“ koji stranim državljanima srpskog porekla nudi lakši put do života i rada u Srbiji. Reforma zakonodavstva, u koordinaciji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, rezultirala je ubrzanim postupkom koji je odmah imao efekta pošto je oko 50 podnosilaca zahteva dobilo privremeni boravak 2023. godine na osnovu srpskog porekla. Da bi pomogla dijaspori da ulagaže u Srbiju, Tačka povratka je sarađivala sa domaćim bankama na pokretanju novog finansijskog proizvoda, kredita za nerezidente. 

Još jedan program pomaže dijaspori da pronađe odgovarajuće zaposlenje u zemlji. Njega vode Tačka povratka, državne institucije i većina relevantnih internet stranica za oglase poput Infostuda, a fokusira se na identifikaciju upražnjenih radnih mesta u Srbiji na kojima kandidati iz dijaspore mogu ponuditi jedinstvena znanja stečena u inostranstvu, poput poznavanja konkretnih jezika i stručnosti za strana tržišta. 

Ove opipljive koristi su od Tačke povratka načinile pouzdanog partnera za ovdašnji javni i privatni sektor, kao i za talentovane pojedince u inostranstvu, i unapredile njen potencijal da služi kao most između Srbije i dijaspore. 

Miroslav Kočić je uz pomoć Tačke povratka uspeo da nađe posao na kome je na najbolji način mogao da upotrebi svoje ogromno iskustvo. Postao je izvršni direktor projekta Vinča posvećenog očuvanju i razvoju arheološkog lokaliteta Belo Brdo, na kom je vinčanska kultura i otkrivena.  

Imajte realna očekivanja

Tim Tačke povratka pripisuje dosta svojih uspeha činjenici da se prvenstveno fokusiraju na obezbeđivanje rešenja koja pomažu dijaspori i povratnicima uz minimalni pritisak na institucije Republike Srbije.

Sve njihove inicijative i programi temelje se na potrebama identifikovanim u radu sa korisnicima, uz izbegavanje nerealnih ideja. Oni koriste institucionalno znanje izvedeno iz saradnje sa državnim institucijama (Kabinet predsednice Vlade, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova itd.) i oslanjaju se na iskustva UNDP-a u unapređenju efikasnosti procesa. Štaviše, UNDP-ev Centar  za integraciju ciljeva održivog Razvoja odigrao je ključnu ulogu u povezivanju tima Tačke povratka sa raznim delovima državnog aparata kojima UNDP inače pruža podršku. Naposletku, Tačka povratka je su koristila i realna očekivanja osnivača, pošto joj je omogućeno nekoliko godina tesne saradnje sa UNDP-em tokom izgradnje kapaciteta i formulisanja uloge organizacije.   

Agilnost i raznolikost su ključni 

Kako je Tačka povratka bila pionirski poduhvat u Srbiji, ključni faktor za njen uspeh je bio pronalaženje tima sa odgovarajućim i raznovrsnim prethodnim iskustvom i veštinama. 

Dok je sa jedne strane UNDP nudio značajnu podršku projektu svojim znanjem, za Tačku povratka su mnogo značili zaposleni koji su imali relevantna iskustva rada u inostranstvu i/ili bili umreženi na lokalu i poznavali funkcionisanje pravnog i administrativnog sistema države. 

Osnivanje Tačke povratka se poklopilo sa prvim mesecima pandemije u Srbiji. To je značilo da je tim morao od počeka da pokaže fleksibilnost i kreativnost u komunikaciji sa dijasporom na razne načine: od molbi zdravstvenim radnicima ovdašnjeg porekla da podele stručna znanja do pomoći dijaspori da se vakciniše u Srbiji.

Budite voljni da probate razne pristupe

Pristup tima vuče inspiraciju iz iskustava UNDP-a u pomaganju i izgradnji kapaciteta organizacija. To se kombinovalo sa osobinom Laboratorije UNDP-a za ubrzani razvoj, čiji je fokus pronalaženje inovativnih razvojnih rešenja. 

 “Dodata vrednost” Tačke povratka, kao organizacije koja je nezavisan od državnih institucija, ali blisko sarašujei sa njima, proističe iz korišćenja kreativnih i praktičnih rešenja. „Tačka povratka“ koristi projektantsko razmišljanje, zajedničko kreiranje, pristup “pokušaja i grešaka” i slične pristupe u osmišljanju i sprovođenju svojih programa, a pritom izbegava da predstavlja puki sistem podrške postojećim institucijama. Pored toga, oslanjaju se i na alternativne podatke kako bi svoju ciljnu publiku bolje razumeli. Na primer, organizacijom izazova „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“, tim UNDP Laboratorije za ubrzani razvoj pomogao je Tački povratka da shvati na koji načine se  srpska dijaspora kretanjala tokom pandemije. 

Budite otvoreni, kreativni i iskreni u komunikaciji 

Razumevši da su srpska dijaspora i povratnici grupe vrlo raznolikih ljudi, Tačka povratka je isprobala razne kanale i metode da do njih dopre. Iako je tim uvideo da je oglašavanje aktivnosti putem etabliranih medija, poput srpskog javnog servisa, doprinelo uspešnom širenju vesti o novim programima, ipak je upotreba novih kanala komunikacije, poput Viber grupe srpske dijaspore i podkasta „Tačka povratka“, bila ta koja je podstakla značajne veze sa dijasporom. 

Viber grupa, koju je pokrenula kompanija Rakuten Viber, omogućila je Tački povratka da dopre do pripadnika svoje ciljne grupe koji imaju različita interesovanja i različite lične priče. To joj je omogućilo i da prikupi vredne predloge i povratne informacije od njih. Grupa je privukla i druge organizacije koje se fokusiraju na dijasporu radi saradnje sa Tačkom povratka i deljenja važnih vesti. Takođe je omogućila privatnim srpskim kompanijama (npr. avioprevoznicima i platformama za oglase za posao) da imaju direktan kanal komunikacije sa tržištem dijaspore. 

Sa druge strane, podkast „Tačka povratka“ ponudio je povratnicima i dijaspori uopšte, novi i iskreniji medij za razmenu iskustava. U svakoj epizodi se nudi iznijansirani lični pogled na to šta cirkularna migracija predstavlja iseljenicima, kao i kako uspešni povratnici i povratnice stvaraju, žive i rade u Srbiji. Podkast tako služi da razbije mitove, odagna predrasude i ukloni stigmu oko napuštanja Srbije, povratka u nju i svega između. 

Kroz podkast ljudi poput Miroslava dele svoja iskustva i saznanja sa ljudima koji se možda suočavaju sa sličnim pitanjima i brigama pre nego što nastave svoju karijeru u Srbiji. U stvari, upravo je tokom gostovanja u podkastu Miroslav objavio da je obezbedio bespovratna sredstva iz fonda ambasadora SAD za očuvanje kulturne baštine za lokalitet Belo Brdo. Priča o njegovom uspehu je jedna od mnogih koja doprinosi cilju Tačke povratka: da nadahne još građanki i građana Srbije, bilo da su u zemlji ili u inostranstvu, da “prate” put sličan onome kojim je prošao Miroslav, da bi stigao dotle da može da na najbolji način da čuva svoje nasleđe i doprinosi svojoj zajednici.