LocationsOtkrivanje uvida: Istraživanje ženskih narativa u srpskoj IKT industriji
17. April 2024.
Kao što svi istraživači znaju, uvek je pitanje da li su „podaci“ zapravo samo veći broj „anegdota“. Iako prost odgovor na ovo pitanje ne postoji, rad sa devojkama i ženama u srpskoj IKT industriji, kao i primena dizajnerskog razmišljanja (design thinking) kao nadgradnje na rad UNDP Laboratorije za ubrzani razvoj, naveli su nas na primenu modela „mape puta“ (journey map) kako bismo pronašli zajedničke odlike u brojnim pričama o devojkama i ženama koje ulaze u srpsku IKT industriju različitim putevima (i u njoj ostaju), a kako bismo utvrdili na koji se način može unaprediti njihov status.
Za ovaj poduhvat su postojale dve glavne motivacije. Iako je Srbija na dobroj poziciji kada se uporedi sa evropskim i globalnim statistikama o učešću žena u ovoj industriji, žene su i dalje premalo zastupljene.
Žene u ukupnom broju u %; Obrazovane u IKT predmetima; IKT ekspertkinje; Izvor: Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbijia 2021: Digitalizacija, budućnost rada i rodna ravnopravnost; Eurostat 2021.
Pored toga, žene su i dalje izuzetno slabo zastupljene u upravljačkim i vlasničkim strukturama u okviru srpske IKT industrije, što je u vezi sa sledeća dva globalna fenomena:
Fenomen „cevi koja curi“ (leaky pipeline) – žene napuštaju ovu industriju pre nego što uznapreduju do viših pozicija;
Fenomen „Polomljenog gazišta“ (broken rung) – žene na rukovodećim položajima doživljavaju više poteškoća.
Ova dva problema znače da su žene slabije zastupljene u ovoj rastućoj, dobro plaćenoj grani industrije, što utiče na njihov ekonomski i socijalni položaj, ali i da slabije mogu da utiču na razvoj novih tehnologija i skrenu pažnju na potencijalne predrasude u njima.
Šta nam govore mape karijernog puta ispitanica?
Bilo da su predugo ostale na slabije plaćenim pozicijama na svom prvom poslu, ili da se nisu ni prijavljivale za poslove u IKT industriji jer su smatrale da nisu dovoljno kvalifikovane, 34 žene sa kojima smo razgovarale podelile su sa nama mnoga zajednička iskustva za koja ranije nismo smatrale čestim i koja ne bismo uspeli da identifikujemo kvantitativnim istraživanjem. Ostali primeri uključuju važnost podsticaja u ranom uzrastu za odabir STEM (naučnih, tehničkih, inženjerskih i matematičkih) predmeta kao i, kasnije, postojanje uzora za žene i odgovarajuće korporativne kulture kako bi žene ostale u IKT industriji.
Mapa puta za žene u IT industriji koje su se prekvalifikovale iz polja društvenih nauka. Izrada i autorsko pravo: UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj u Srbiji
Mnogi od uvida koje smo dobile mogu poslužiti kompanijama i drugim institucijama da isprave svoje prakse kako bi više pogodovale zadržavanju i razvoju talentovanih radnica. Mnoge od ovih uvida bi kompanije i institucije veoma teško dobile same, jer zaposleni zaziru od otvorenog razgovora o svojim iskustvima sa svojim poslodavcima, ili jer je broj devojaka i žena u nekima od njih previše mali kako bi se mogle utvrditi zajedničke odlike njihovih iskustava.
Mapa puta za žene u IT industriji koje su se obrazovale za tehničke nauke i obavljaju tehničke poslove. Izrada i autorsko pravo: UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj u Srbiji
Na primer, iskustva korisnica su otkrila da žene nevoljno posećuju poslovne događaje koji im oduzimaju vreme od porodice, naročito ukoliko imaju decu. Jedan od nalaza jeste u vezi i sa opisima zahteva radnih mesta u IKT industriji, naročito na višim pozicijama. Mnoge od intervjuisanih žena, čak i one koje su se obrazovale u STEM disciplinama, potcenile su svoje kvalifikacije kod prijavljivanja za prvi posao, dok bi iskrenije oglašavanje radnih mesta i veća vidljivost koleginica privukli i ohrabrili žene da se prijavljuju za poslove i prihvataju ih. Takođe, kroz istraživanje smo saznale da žene u IKT industriji češće preuzimaju organizacione poslove, koji nisu u prvom planu a doprinose kompaniji i ne dovode uvek do unapređenja ili povišice, zbog čega se one osećaju potcenjeno.
Mapa puta za žene u IT industriji koje su ušle u IT iz prirodnih nauka, kroz prekvalifikaciju. Izrada i autorsko pravo: UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj u Srbiji
Kako se metodologijom razvojnog puta mapira čitav životni put?
Mapiranje puta nije nepoznanica za bilo koga ko je ikad učestvovao u razvoju proizvoda ili usluga i, pre svega, pokušavao da pronađe načine da ih unapredi.
U pitanju je metodološki pristup koji omogućava sintezu velike količine podataka kroz autorefleksiju, čime se ljudi i njihove potrebe stavljaju u prvi plan. Ovim putem bi trebalo analizirati karijerni put žena u IKT industriji, njihovu motivaciju i sisteme podrške, kao i prepreke za njihov ulazak i napredovanje na ovom profesionalnom polju.
Mapiranje iskustava korisnica, kao specifična kvalitativna metoda, rasvetljuje ključna pozitivna i negativna iskustva devojaka i žena u IKT industriji, koja nisu vidljiva iz postojećih podataka. U našem slučaju, glavni izazov bio je pronalaženje puta koji se može pratiti kroz duži vremenski period – odnosno kroz čitavo obrazovanje i profesionalni život.
Za ovu smo se metodu opredelili iz sledećih razloga:
Kako bismo bolje i dublje razumele najznačajnije prelomne tačke i ciljale specifične oblasti za intervenciju;
Kako bismo dobile istraživački alat koji pripoveda priču, pa tako i olakšava pamćenje i može lako da motiviše ciljane intervencije tokom potonjeg planiranja i komunikacije;
Kako bi se negovao osećaj povezanosti i zajedništva među ženama u IKT sektoru, putem opažanja zajedničkih karakteristika.
Iako smo na početku razmatrale manje hronološki, konceptualniji, pristup, nakon razgovora smo rešile da podelimo mape prema životnim fazama na periode osnovne škole, srednje škole, fakulteta i poslovne karijere. Takođe smo naglasile i važne odluke, npr. kada se bira srednja škola, fakultet, ili se traži posao. Neki od profila su takođe podrazumevali period prekvalifikacije ili doškolovavanja, odnosno period kada su ispitanice napustile tehničko radno mesto.
Mapa puta za žene u IT industriji koje su napustile tehničke poslove. Izrada i autorsko pravo: UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj u Srbiji
Kako pronaći reprezentativne ispitanice koje će ispričati svoju priču?
Najveći izazov bilo je da se obezbedi da uzorak bude što reprezentativniji, te smo tome dale posebnu pažnju kad smo se odlučivale oko metodologije.
Nije bilo podataka o srpskoj IKT industriji koji bi nam pomogli da nam istraživanje bude reprezentativno, odnosno da podelimo razvojni put ispitanica prema načinu na koji su ušle u IKT industriju, ili prema profesionalnoj poziciji koju zauzimaju, tako da smo se u vođenju istraživanja morale osloniti na veliki uzorak.
Odučile smo da ispitanicama pristupimo na osnovu preporuka iz naše relativno široke mreže kontakata, jer smo smatrale da ad-hok pozivi preko LinkedIn-a i sličnih profesionalnih mreža ne bi bili svrsishodni. Takođe smo se posebno potrudile i da razgovaramo sa dovoljnim brojem „nevidljivih“ žena: onih koje ne posećuju događaje i nisu mnogo prisutne u javnosti, jer one predstavljaju najveći deo žena zaposlenih u srpskom IKT sektoru.
Imale smo problem da saznamo koje su porodične okolnosti profila koje smo htele da ispitamo, jer u više od pola slučajeva, ovi podaci nisu bili poznati osobi koja nas je na ispitanicu uputila. Ovaj problem smo prevazišle putem iterativnog pristupa intervjuima kako bismo utvrdili koji nam profili nedostaju.
Na kraju se ispostavilo da smo jedan broj ispitanica odabrale putem ličnih kontakata, jer su nam bili potrebni dodatni profili kako bismo verifikovali određene parametre i zaključke. Ovo je takođe dovelo do većeg broja ispitanica nego što smo planirale.
Iako smo prvobitno planirale da sprovedemo nekoliko individualnih intervjua, a zatim grupne intervjue, odlučile smo da to ne radimo. Naime, kroz iterativni pristup intervjuima, utvrdile smo da bi se u grupnim intervjuima izgubili mnogi vredni podaci. Žene su tokom intervjua otvoreno razgovarale o svojim strahovima i nesigurnostima, pa smo posumnjale da ovo ne bi bio slučaj u većoj grupi sa nepoznatim ženama. Zato smo se opredelile za isključivo individualne intervjue. Tokom njih su žene govorile zaista otvoreno i smatramo da je nekoliko faktora ovome doprinelo:
Obezbeđeni su poverljivost i zaštita podataka, gde je samo istraživačica imala spisak žena sa koje će intervjuisati, kao i zabeleške iz intervjua. Takođe smo im obećale i da nećemo objavljivati pojedinačne priče. Iako se na početku činilo da ovo ženama nije važno, verujemo da su bile otvorenije kada se radilo o osetljivim temama, kao što su odnos sa poslodavcem ili plata.
Razgovori nisu snimani, što je dodatno doprinelo poverljivosti.
Intervjui su rađeni jedan-na-jedan, tako da je samo jedna osoba intervjuisana, dok joj samo jedna osoba postavlja pitanja. Nije bilo nikoga sa strane ko hvata beleške ili postavlja pitanja.
U svim intervjuima smo zadržali pitanja o detinjstvu i osnovnoj i srednjoj školi jer smo utvrdili da ona značajno opuste osobu i doprinose iskrenosti.
Kada su mape izrađene, prešle smo na validaciju podataka kroz istraživanje svakog segmenta na globalnom nivou. Zanimljivo je da su se globalni podaci koje smo pronalazile gotovo uvek podudarali sa našim zaključcima, što je ojačalo naše uverenje da smo stvorile zaista relevantne mape koje će ispuniti naše namerene ciljeve. Istovremeno, ova provera je pomogla da budemo sigurnije u davanju preporuka.
Kuda se nadamo da će nas odvesti pristup razvojnog puta korisnika?
Iako pristup razvojnog puta korisnika (user journey map) nije nikakav čarobni štapić i mora da se dopuni drugim istraživačkim pristupima koji zahtevaju manje truda, vidimo da može da dovede do u većoj meri ciljanih pristupa potrebama žena. Kao što je već pomenuto, on daje uvide koji mogu pokrenuti na delovanje. Na primer, pri donošenju odluke da se kompanijska okupljanja održavaju tokom radnog vremena kako bi se smanjilo opterećenje za majke, odnosno da im se pružaju usluge kako bi im se olakšalo da dođu, ili da se osigura da buduće zaposlene budu svesne postojanja drugih žena koje su prisutne u istoj kompaniji, odnosno instituciji.
Kroz rad smo takođe shvatile da postoji potreba da se stvaraju platforme u okviru kojih žene mogu da otvoreno govore o problemima sa kojima se suočavaju. Na jednom ovakvom događaju, kada je Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP Srbijapredstavljala izveštaj „Žene u IKT sektoru u Srbiji”, postojale su prateće seanse na određene teme, kao što su platni jaz, majčinstvo i rad, a žene iz ove branše su razmenjivale iskustva u vezi sa izazovima i rešenjima. Još jedna ovakva inicijativa mogla bi da bude jačanje medijskog prisustva žena iz IKT industrije, gde bi one mogle da služe kao uzor, kao i da ukažu na probleme sa kojima su se suočavale, i načine za njihovo prevazilaženje.
Ukoliko želite da podelite svoja iskustva u vezi sa prevazilaženjem problema sa kojima se suočavaju žene u STEM oblastima, ili želite da saznate više, slobodno nas kontaktirajte.