Popularna fraza „pametni gradovi“ u upotrebi je već neko vreme, i uključuje različita značenja koja se preklapaju, a povezana su sa tim pojmom – grad koji je prijateljski nastrojen prema životnoj sredini ili „zeleni“ grad, održivi grad, grad koji sprovodi u delo inovativna tehnička rešenja. Temi pametnih gradova najčešće se pristupa iz tehničke perspektive. Naglasak je obično na konkretnim tehničkim rešenjima koja doprinose različitim oblastima rada i života u savremenim gradovima. Imati pametna rešenja kojima se štedi vreme, energija i novac velika je stvar, ali takođe se treba postarati da ta rešenja budu integrisana u okviru lokalnih strategija razvoja i da svima služe podjednako.

Po čemu su to gradovi posebni?

Više od polovine svetske populacije trenutno živi u gradovima, a dve trećine njih živeće u urbanim područjima do 2050. godine. U Srbiji, oko 60% populacije već živi u gradovima, a tendencija je da sve više i više ljudi migrira iz ruralnih u urbana područja. Gradovi su takođe od centralnog značaja za privredu. Primera radi, sam Beograd stvara 40% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije. Kada je reč o klimatskoj perspektivi, gradovi takođe proizvode više od 70% svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), a troše 80% svetske energije. Gradovi su takođe obrazovni i univerzitetski centri koji privlače mnoge mlade žene i muškarce. Oni su i kulturni centri koji privlače umetnike i turiste.

Izazov sa kojim se gradovi suočavaju je višestruk – kako da se u njima smesti populacija koja se stalno povećava, a da oni ostanu mesta gde je kvalitet života dobar za sve njihove građane, sa funkcionalnom komunalnom infrastrukturom i službama koje udovoljavaju potrebama žena i muškaraca koji žive u tim gradovima, istovremeno smanjujući njihov ugljenički otisak, odnosno, emisiju ugljen dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku.

Na šta mislimo kada kažemo pametni gradovi?

U Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kada kažemo „pametni gradovi“, mislimo na korišćenje novih tehnologija kako bi se doprinelo obezbeđivanju inkluzivnog, održivog urbanog razvoja, uzimajući pri tome u obzir ljude, privredu i životnu sredinu.

Da bi bila inkluzivna, razvojna politika pametnog grada mora uzimati u obzir konkretne potrebe žena, starijih osoba i lica sa posebnim potrebama, i mora pružati sveobuhvatna rešenja. Postojanje mobilnih aplikacija koje pomažu vozačima da pronađu mesta za parkiranje namenjena osobama sa invaliditetom ne znači mnogo ako parkirališta i drugi objekti nisu opremljeni rampama i drugom čvrstom infrastrukturom koja olakšava pokretljivost. Pristup telekomunikacijskoj infrastrukturi takođe predstavlja važan činilac – više od 52 odsto globalne populacije još uvek nema pristup internetu, a u svakom regionu sveta broj muškaraca korisnika interneta premašuje broj žena koje koriste internet. Ovakvo stanje stvari paralelno je velikim disparitetima kada se radi o brzinama povezivanja. Budući da je stepen povezivanja veći u okviru kampanja za pametne gradove, postoji zabrinutost da bi se digitalni jaz mogao još više povećati. Nove tehnologije, ako se strateški koriste, mogle bi doprineti da se smanje nejednakosti, isključivanje ili diskriminacija marginalizovanih grupa.

Pitanje podataka

Često smo u prilici da vidimo kako rešenja za pametne gradove iniciraju tehnološke kompanije koje teže tome da prodaju svoje platforme i da prikupljaju podatke za sopstvene ciljeve. Ako podaci prikupljeni na taj način ostaju isključivo u posedu takvih kompanija, gradovi ne mogu da im pristupe radi svojih razvojnih potreba. Gradovi treba da budu u stanju da prikupljaju i analiziraju te podatke, a zatim da postupaju u skladu sa tako stečenim saznanjima. Osim toga, takvi podaci treba da budu dostupni svima, tako da građani i firme mogu da ih koriste na najbolji način – uključujući tu i preduzetnike i start-ap kompanije. Takvi podaci bi se potom mogli koristiti za razvijanje novih mobilnih ili internet aplikacija, čime bi se stekla vredna saznanja za potrebe kompanija u razvoju, iznalazili novi načini za stvaranje vrednosti, unapređivala lična bezbednost i smanjivao nivo nasilja nad ženama.

Primera radi, ako posećujete gradove Niš ili Kragujevac po prvi put, a želite da koristite javni prevoz, sada možete koristiti Gugle mape da saznate kojim autobusom možete stići do mesta gde želite da idete. Ovo ne bi bilo moguće da gradske vlasti u tim gradovima nisu otvorile podatke o javnom prevozu. Gradovima je neophodno da razvijaju i isprobavaju nove modele upravljanja informacijama kako bi mogli da unapređuju prava građana i iskoriste izuzetnu razvojnu vrednost koja može proisteći iz razmenjivanja pouzdanih informacija.

Prikupljanje i razmena ogromnih količina podataka o ljudima u gradovima takođe podstiču zabrinutost u vezi sa pravima i slobodama građana. Postoje legitimni razlozi za zabrinutost u vezi sa privatnošću kada je reč o softverima za automatsko prepoznavanje lica u okviru sistema za video nadzor ili kada se radi o zdravlju, a vezano za uspostavljanje mreža 5G u gusto naseljenim urbanim područjima. Pravni aspekti u vezi sa zaštitom podataka i transparentnim komunikacijama ne smeju se zanemariti u procesu korišćenja inovativnih tehnologija.

Pametni gradovi kao gradovi kojima se dobro upravlja

Nije u pitanju to da li rešenja za pametne gradove mogu biti od pomoći, već kako bi ta rešenja trebalo integrisati u okvirima lokalnih strategija razvoja, koji ključni akteri treba da budu uključeni u to, koji su resursi – kako finansijski tako i ljudski – neophodni za uspešnu primenu pametne i održive strategije razvoja grada.

Jasno je da istinski pametan grad treba da ima integrisan razvojni plan koji seže preko granica pojedinačnih sektora. Treba da razmotrimo sve različite aspekte ovog procesa: odgovorno upravljanje, socijalnu inkluziju i rodnu ravnopravnost, održivi razvoj, ali i to kako su ova pitanja međusobno povezana. Potrebno je naći način da se stvari povežu i da tehnologija postane sredstvo za rešavanje kompleksnih problema gradova, a ne cilj sam po sebi. Takođe je potrebno da se građani uključe u proces planiranja od samog početka i da ostanu uključeni tokom čitavog trajanja procesa – planiranje razvoja gradova treba da se odvija odozdo nagore, kao i da budu usredsređeno na ljude, umesto da koristi tradicionalni pristup tipa odozgo nadole.

Jedan efikasan način da se ovo omogući bio bi da se uspostavi gradski tim stručnjaka koji bi se sastojao od eksperata informatičke tehnologije, a takođe i od eksperata za upravljanje, društvo, privredu i životnu sredinu koji su sposobni da donosiocima odluka pomognu da formulišu strategije urbanog razvoja uz pomoć tehnologije, ali usredsređene na žene i muškarce i njihove potrebe, pristup informacijama, inkluzivne i demokratske procese, transparentnost i komunikacije, starajući se da građani učestvuju u tom procesu. Ovakav sveobuhvatni pristup će osigurati da gradovi budućnosti budu usklađeni sa Agendom održivog razvoja UN-a i da doprinose ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.