Od trenutka kada se rodimo, osim bioloških razlika po polu, drugih razlika gotovo da nema. Bebe, bez obzira na pol, jednako su zahtevne – moraju biti nahranjene u određeno vreme, moraju spavati, i jednako zadaju muke svojim roditeljima – neke se često bude, imaju grčeve, puno plaču, vole da se nose i uspavljuju na rukama. Međutim, već od najranijeg uzrasta društvo počinje da kreira razlike između dečaka i devojčica i da nas ukalupljava u uloge koje nam „priliče“, postavljajući temelje za naše mogućnosti u odraslom dobu.

Rodni stereotipi se uvode već kroz svakodnevne komentare i ponašanja. Koliko puta smo čuli rečenice poput: "vidi je kakva je lepotica – moraće tata da je brani od momaka" ili "vidi ga kakva je grlata momčina – opasan će on junak biti"? Takve izjave već od malih nogu usađuju različita očekivanja za dečake i devojčice. Devojčicama se često govori: "nemoj da se ponašaš kao dečak, pazi da ne izdereš kolena", dok se dečacima govori: "nemoj da plačeš kao neka curica". Sve te rane poruke suštinski nam poručuju da su devojčice/žene nemoćne, a dečaci/muškarci svemoćni.

Pogledajmo samo najpoznatije superheroje – za Spajdermena, Supermena, Betmena i ostale znamo da im je zadatak da spasu svet. A koje uzore devojčice imaju? Danas je još uvek prihvatljivo da se žene nazivaju slabijim ili nežnijim polom, a muškarci jačim polom. Na sajtovima svake prodavnice igračaka postoji sekcija – igračke za dečake, igračke za devojčice – kroz igru se već vežbamo i učimo da preuzmemo uloge koje nam je društvo namenilo. Retko koji roditelj će se usuditi da dečaku kupi bebu ili kuhinjicu, a devojčici bager, šlem i čekić.

Duboko verujem da roditelji ovo rade potpuno nesvesno i iz straha za svoju decu – jer oni koji pređu preko društvene norme mogu biti ismejani, povređeni i kažnjeni. Sigurnije je ako se držimo utabanih staza i ne štrčimo. Ali ove norme umeju da uzmu danak i da negativno utiču na sazrevanje i odraslo doba, jednako i na muškarce i žene, stvarajući neravnopravnosti koje se odražavaju u različitim domenima.

Rodna segregacija u obrazovanju i tržištu rada

Rodna segregacija počinje da se uočava u obrazovanju i nastavlja se kasnije na tržištu rada. Nejednakosti su očigledne u zaradama, jer žene imaju niže prihode u poređenju sa muškarcima, dok su neke grupe žena izložene većem riziku od siromaštva. Nejednakosti u oblasti raspolaganja vremenom pokazuju koliko vremena i rada žene ulažu u brigu o domaćinstvu i porodici, i za obavljanje neplaćenih kućnih poslova.

Segregacija u obrazovanju očigledna je na nivou srednje škole, gde devojke upisuju srednje škole specijalizovane za oblasti koje se tradicionalno smatraju "prikladnijim za žene". U visokom obrazovanju, više žena se upisuje i uspešno završava studije, sa 59% upisanih studenata i 61% diplomiranih. [1]

Žene čine većinu diplomiranih studenata u oblastima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, umetnosti i humanističkih nauka, društvenih nauka, novinarstva i informisanja, dok muškarci dominiraju u oblastima informacionih i komunikacionih tehnologija (66%) i inženjeringa, proizvodnje i građevinarstva (55%) [2]. Ovaj jaz u domenu IKT je zabrinjavajući u svetlu rapidnog rasta IKT industrije u Srbiji i potražnje tržišta za veštinama kompatibilnim sa Četvrtom industrijskom revolucijom. 

Žene čine 45% zaposlenih u Srbiji i manje od 10% onih sa najvišim platama, uprkos tome što imaju viši nivo obrazovanja. Segregacija u obrazovanju, kao i očekivanja zasnovana na tradicionalnim rodnim ulogama, utiču na učešće na tržištu rada. Žene imaju nižu stopu aktivnosti (48,6%) i stopu zaposlenosti (43,8%) u poređenju sa muškarcima (stopa aktivnosti  62,7%, stopa zaposlenosti 57%). [3]

Rodne razlike u učešću na tržištu rada vidljive su u svim starosnim grupama, sa najizraženijim razlikama između mladih žena i muškaraca uzrasta od 20 do 35 godina, kao i muškaraca i žena uzrasta od 55 do 59 godina. „Briga o deci ili zavisnim članovima domaćinstva“ je glavni razlog koji žene navode za neučešće na tržištu rada (93,7%). Među preduzetnicima ima dvostruko više muškaraca nego žena. [4]

Ekonomski i socijalni uticaji rodnih normi

Manje aktivnosti na tržištu rada, sa češćom nezaposlenošću među ženama, ukazuje na rodni jaz i postojanje rodnih neravnopravnosti, tako da se formalni, plaćeni rad češće doživljava kao primarna odgovornost muškaraca, dok su kućne obaveze i briga o deci primarna odgovornost žena. Bez obzira na njihov radni status, žene provode dvostruko više vremena nego muškarci na kućne poslove, dok upola manje vremena posvećuju plaćenim poslovima. Za zaposlene žene rad u kući efektivno predstavlja drugu punu radnu smenu. [5]

Cena majčinstva

Značajno je smanjenje vremena koje majke imaju za rad i lični razvoj. Žene primećuju da više ne mogu da rade van radnog vremena i da više nemaju vremena za unapređenje svog znanja ili praćenje zahteva karijere sa istom energijom. Roditeljstvo se i dalje doživljava kao zadatak žena. 70% muškaraca uspeva da unapredi svoje karijere dok su im deca mala, u poređenju sa samo 30% žena, što se često naziva "cena majčinstva".[6] Prema podacima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, samo 373 očeva je uzelo roditeljsko odsustvo u 2022. godini. [7] Dok je 99% majki učestvuje u jednoj ili dve aktivnosti u domaćinstvu sa svojom decom (poput pripreme hrane ili čišćenja sobe), to čini samo 20% očeva. Slično je i kod podrške deci prilikom učenja, poput čitanja knjiga ili gledanja slikovnica, pričanja priča, pevanja pesmica, izvođenja dece iz kuće i igranja sa njima. Ne samo da je udeo majki uključenih u aktivnosti podrške prilikom učenja veći (91%), nego su one u proseku uključene i u veći broj aktivnosti u odnosu na očeve (40%). Dok su očevi u proseku uključeni u 2,9 aktivnosti, majke su u proseku uključene u 5,3 aktivnosti. [8]

Posledice rodnih uloga

Naposletku, posledice rodnih uloga po pojedince i društvo su višestruke:

• Ukalupljivanje pojedinaca u određena zanimanja, čime ograničavamo njihove mogućnosti da iskažu talenat i pun potencijal u oblastima koje možda ne odgovaraju njihovim društvenim ulogama. Ko zna kakva bismo dostignuća i bolja rešenja imali kao društvo, da ovih ograničenja nema. Setimo se samo kako je Tesla govorio sa ushićenjem o svojoj majci, koja je izumela razne pronalaske u domaćinstvu. Da je imala prilike, možda bi čovečanstvo bilo bogatije za još neka naučna dostignuća. Iako je od tada prošlo dosta vremena, sigurno ima još mnogo žena sa zarobljenim potencijalom.

• Ekonomske posledice koje proizilaze iz stava da je uloga žena da se brinu o deci, porodici i domaćinstvu: Rezonovanje da je radna neaktivnost isplativija i korisnija nego plaćeno zanimanje, ima svoju ekonomsku cenu. Radna neaktivnost utiče na smanjenje ekonomskog rasta, povećava odnos zavisnosti, generiše veće javne rashode, gubitak ljudskog kapitala, smanjenje kupovne moći i povećanje neravnopravnosti, ranjivosti i diskriminacije. 

• Nedostatak kvalifikovane radne snage: Sa migracijama i nedostatkom kvalifikovane radne snage, privreda nema luksuz da se odriče potencijala polovine stanovništva i vodi se predrasudama – da pojedina zanimanja nisu za žene, da će one zatrudneti, biti odsutne zbog bolesti dece ili da neće moći da isprate trendove u razvoju tehnologija. Odričući se ovog potencijala, odričemo se talenta, mogućnosti za povećanje produktivnosti, rasta i razvoja ekonomije.

• Žene kao žrtve nasilja: Sa manjim prihodima ili bez prihoda, opterećene višestrukim obavezama, vaspitavane da “ćute i trpe”, žene su češće žrtve nasilja – 28 žena je ubijeno prošle godine, [9] a preko 20.000 incidenata nasilja u porodici se godišnje prijavi institucijama. Nedostatak podrške okoline, ekonomska neizvesnost, strah da li će moći da izdržavaju decu, neki su od faktora koji sprečavaju žene da izađu iz nasilnih veza.

• Posledice za muškarce: Predstave o muškarcu kao svemoćnom, koji ne treba da pokazuje slabosti, već da bude hranitelj porodice, da bude uspešan itd., imaju posledice i po njih. Muškarci imaju kraći životni vek, češće obolevaju od bolesti koje su povezane sa stresnim načinom života. Ekonomski razlozi, gubitak posla, i nemogućnost da ispune očekivane društvene uloge okidači su koji često vode do alkoholizma, nasilnog ponašanja, problema sa mentalnim zdravljem. U 2022. počinjeno je 770 samoubistva, a 77% žrtava su muškarci. [10]

Zaključak

Rodne norme i stereotipi duboko su ukorenjeni u našem društvu, od najranijeg detinjstva pa do odraslog doba. Oni oblikuju naše mogućnosti, ograničavaju potencijale i nameću uloge koje često ne odgovaraju našim stvarnim sposobnostima i interesovanjima. Da bismo postigli istinsku ravnopravnost, potrebno je da preispitamo i promenimo ove norme, pružajući svakom pojedincu priliku da ostvari svoj puni potencijal, bez obzira kog su pola. Samo tako možemo izgraditi pravednije i uspešnije društvo za sve.