Beograd 17.5.2020. – U periodu od juna 2017. godine do juna 2020. godine, u Srbiji su ubijene 84 žene, a svako peto ubistvo žena (femicid) izvršeno je vatrenim oružjem, pokazuje „Analiza slučajeva femicida vatrenim oružjem“, koju je, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sproveo Autonomni ženski centar.

Analiza, koju objavljujemo uoči nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja^[1], oslanja se na medijske izveštaje, kao jedini javno dostupan izvor informacija koji donekle može da pruži uvid u karakteristike slučajeva femicida, kao i u faktore rizika koji ukazuju na mogućnost fatalnog ishoda nasilja prema ženama.

„Analiza slučajeva femicida vatrenim oružjem“ potvrđuje da zloupotreba vatrenog oružja za nasilje u porodici povećava rizik od njegovog tragičnog ishoda. Zbog ubojitosti vatrenog oružja postoji velika verovatnoća smrtnog ishoda i povreda sa trajnim posledicama, kao što su invaliditeti. Takođe, kako se nasilje prema ženama najčešće dešava u privatnom prostoru, žrtve imaju manje mogućnosti da izbegnu napad. Samo prisustvo vatrenog oružja u kući i strah da može biti zloupotrebljeno, žene sprečava da nasilje prijave institucijama, a svedoke nasilja da ženama pruže pomoć. 

Opasnost zloupotrebe vatrenog oružja za nasilje u porodici prepoznaje i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji predviđa obavezu nadležnih službi – policije, tužilaštva i centara za socijalni rad da procene rizik od ponavljanja i eskalacije nasilja, a kao jedan od faktora navodi se i posedovanje oružja učinioca nasilja.

Imajući u vidu da se broj femicida ne smanjuje uprkos tome što je Srbija unapredila zakone i strategije usmerene na prevenciju nasilja i smanjenje i kontrolu zloupotrebe vatrenog oružja, kao i institucionalne prakse u suzbijanju nasilja u porodici, glavna preporuka analize je da je potrebno uspostaviti telo koje će pratiti slučajeve ubistava žena.

Ovo telo bi trebalo da prikuplja podatke o karakteristikama femicida i okolnostima koje su im prethodile, kao i tome da li su i koliko efikasno i adekvatno delovale institucije, da li su zakoni delotvorni, kako bi se razvijale mere i prakse koje će doprineti da se opasnost na vreme prepozna, i time spreči da do dođe do tragičnog ishoda nasilja prema ženama. Uspostavljanje ovog tela je preporuka i Specijalne izveštačice UN za nasilje prema ženama, a potreba za njegovim formiranjem istaknuta je i u nedavno usvojenoj Strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine.

U analiziranom periodu mediji su izvestili o 52 slučaja nasilja u porodici uz upotrebu ili pretnju vatrenim oružjem: 19 femicida vatrenim oružjem, 19 pokušaja femicida i 14 slučajeva nasilja u porodici prema ženama uz pretnju vatrenim oružjem.

Skoro 95% analiziranih slučajeva femicida vatrenim oružjem izvršeno je u partnerskom odnosu. Većina ubijenih žena bila je starosti između 46 i 55 godina, a najčešći učinioci su muškarci od 46 do 55, kao i oni stariji od 65 godina.

Po pitanju vatrenog oružja, podaci medija pokazuju da je većina femicida izvršena pištoljem, a u skoro trećini slučajeva vatreno oružje je bilo u legalnom vlasništvu učinioca.

U četiri slučaja učinioci su imali pristup vatrenom oružju na osnovu posla kojim se bave, koji se tiču održavanja bezbednosti, kao što su poljočuvar, lovočuvar i policajac, a tu poziciju su zloupotrebili za vršenje nasilja.

Nasilnikovo proganjanje i praćenje žrtve (26% slučajeva), strah od nasilnika ili od ubistva prisutan kod žrtve (47% slučajeva), ljubomora nasilnika (63% slučajeva) i napuštanje nasilnika od strane žrtve (68% slučajeva) prepoznati su kao visokorizični faktori koji mogu dovesti do femicida, naročito ako učinilac ima pristup vatrenom oružju.

Skoro dve trećine evidentiranih femicida izvršeno je u privatnom prostoru, a svaki treći slučaj dogodio se u javnom prostoru, uz više svedoka u neposrednoj okolini. Dvostruko više femicida izvršeno je u gradskim nego u seoskim sredinama.

U nedostatku javno dostupnih institucionalnih podataka o broju femicida i okolnostima koje su im prethodile teško je zaključiti koliko je slučajeva nasilja prethodno bilo prijavljeno institucijama. Prema navodima medija, u svakom četvrtom slučaju femicida okruženje počinioca i žrtve moglo je imati saznanja da počinilac ima oružje jer se bavio poslom koji podrazumeva pristup oružju i nošenje oružja ili je oružje posedovao u vezi sa hobijem.

1] Vlada Republike Srbije proglasila je 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja 2017. godine, na  inicijativu mreže Žene protiv nasilja. Povod za pokretanje inicijative bili su zločini počinjeni 2015. godine, kada je  od 16. do 18. maja, 7 žena ubijeno je od strane supruga i članova porodice u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu.