Locations
Sve više komuniciramo u digitalnom prostoru, a situacija sa epidemijom Kovid-19 dodatno nas je usmerila ka internetu i korišćenju digitalnih alata. Nažalost, zloupotreba tehnologije za vršenje nasilja takođe je naša realnost. Iako pruža velike mogućnosti za učenje i umrežavanje, digitalni prostor nije jednako bezbedan za žene i za muškarce. Kampanja #TičeMeSe koju UNDP u Srbiji sprovodi treću godinu za redom, a čiji je cilj da doprinese stvaranju društva koje ne toleriše nasilje prema ženama, ovog puta je usmerena na informisanje o posledicama nasilja prema ženama u digitalnom prostoru i podsticanje podrške u slučaju ovog vida nasilja.
Iako i žene i muškarci mogu biti izloženi nasilju na internetu, žene i devojčice su nesrazmerno više pogođene ovim vidom nasilja. Seksizam i govor mržnje, ucene, pretnje smrću, silovanjem, fotografisanje i deljenje fotografija bez pristanka, osveta objavljivanjem snimaka intimnog sadržaja, samo su neki od vidova nasilja sa kojima se suočavaju žene i devojčice u digitalnom prostoru.
Žene su, u odnosu na muškarce, nesrazmerno više izložene težim oblicima nasilja na internetu, poput proganjanja i seksualnog uznemiravanja. U izveštaju specijalne izveštačice UN o nasilju nad ženama[1] navodi se da 23% žena najmanje jednom u životu doživi zlostavljanje ili uznemiravanje na internetu, a da je jedna u deset žena od svoje 15. godine doživela neki oblik digitalnog nasilja. Takođe, podaci o rodnoj dimenziji nasilja u digitalnom prostoru iz ovog izveštaja pokazuju da žene čine 90% žrtava digitalnog deljenja intimnih fotografija bez pristanka.
Digitalni prostor, iako veoma važan za osnaživanje žena i devojčica, nažalost je takođe mesto gde su one, kao i u fizičkom svetu, izložene diskriminaciji, uznemiravanju ili nasilju u partnerskoj vezi. Nasilje koje se dešava na internetu može biti uvod u fizičke napade ili može predstavljati nastavak nasilja koje je počelo u neposrednom kontaktu. Na primer, slučaj Marije Lukić, službenice koja je prijavila bivšeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića za seksualno uznemiravanje, takođe je primer tesne povezanosti napada u realnom prostoru i u digitalnoj sferi – putem prijema neželjenih SMS poruka telefonom.
Digitalnom nasilju takođe su posebno izložene žene koje javno iznose svoje stavove – predstavnice akademske zajednice, političarke, žene na visokim položajima, novinarke. Nalazi ankete „Globalni trendovi u online nasilju prema novinarkama”[2], koju su sproveli UNESCO i Međunarodni centar za novinare uz učešće novinarki i novinara iz 125 država, pokazala je da je 73% novinarki doživelo onlajn nasilje tokom obavljanja svog posla, a 20% njih je doživelo napade u realnom okruženju koji su bili povezani sa prethodnim nasiljem koje su doživele onlajn.
Iskustva žena koje su se odvažile da progovore o tome šta su doživele u onlajn prostoru pokazuju da napadi, iako virtuelni, ostavljaju itekako stvarne posledice. Ovakav vid nasilja prema ženama i devojčicama može biti štetan kao i fizičko nasilje, i za posledicu imati stres, traumu, anksioznost, poremećaje sna, depresiju i fizički bol.
Posledice digitalnog nasilja mogu uključiti i strah za sopstvenu bezbednost, u slučaju organizovanog uznemiravanja i brzog i nekontrolisanog širenja štetnog sadržaja, izolaciju, negativne posledice u društvenom i poslovnom životu, čak i teške posledice poput samoubistva.
Zakoni tek sustižu ovu oblast koja se razvija velikom brzinom, a zbog svojih karakteristika i prostora gde se odvija, digitalno nasilje prema ženama i devojčicama često ostaje neprimećeno.
Kako se možemo zaštititi ili podržati nekog ko je izložen digitalnom nasilju:
- Jačanjem svesti i slanjem jasne poruke da žrtva nikada nije odgovorna za pretrpljeno nasilje;
- Pružanjem podrške žrtvi kroz aktivno slušanje i upućivanje na moguće izvore dodatnih informacija, upućivanje na osobe od poverenja;
- Izbegavanjem sugerisanja da se žrtva „isključi“ sa interneta jer se time nasilje ne zaustavlja, a žrtva se može dodatno izolovati;
- Vođenjem računa o bezbednoj upotrebi interneta i digitalnih sredstava koje smanjuje mogućnost zloupotrebe podataka (npr. redovna promena lozinke, izbegavanje postavljanja ličnih podataka i fotografija, provera podešavanja o stepenu privatnosti objavljenih sadržaja na društvenim mrežama);
- Korišćenjem mogućnosti blokiranja onih koji upućuju nasilničke poruke i neželjeni sadržaj;
- Prikupljanjem dokaza o nasilju putem slikanja ekrana (engl. screenshot) i čuvanja poruka;
- Obraćanjem za informacije i podršku specijalizovanim nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom prava na internetu, organizacijama za zaštitu prava žena i prava dece;
- Prijavljivanjem nasilja nadležnim institucijama – Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal Republike Srbije na imejl: vtk@beograd.vtk.jt.rs.
Ne smemo dozvoliti da nasilje koje se čini prema ženama i devojčicama zloupotrebom informacionih i komunikacionih tehnologija prođe neprimećeno. Zato je važno da budemo glasni protiv nasilja u digitalnom prostoru. Kada šaljemo poruku da žrtva nije odgovorna za pretrpljeno nasilje, kada joj pružimo podršku, kada ne pristajemo da širimo uvredljive sadržaje i učestvujemo u diskriminaciji žena, činimo korak ka tome da digitalni prostor bude bezbedan i koristan za sve.
Kampanja „Tiče me se“ je deo projekta “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III” koji zajednički sprovode UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, uz podršku Vlade Švedske.
[1] Report of the Special Rapporteur on Violence against Women, Its Causes and Consequences on online violence against women and girls from a human rights perspective : note / by the Secretariat, https://digitallibrary.un.org/record/1641160
