Klimatske promene utiču na svakodnevni život u Srbiji

16. September 2019.

U Srbiji najviše dnevne temperature konstantno rastu, dok sve učestaliji ekstremni vremenski uslovi znače i češće poplave i suše. Najveće promene u svakodnevnom životu osećaju oni čiji posao zavisi od zemlje i vode.

Sergej Ivanov uzgaja stoku na Staroj planini već više od deceniju. Velike promene u količini padavina koje su posledica klimatskih promena, kao i pojava novih bolesti, otežavaju mu da održi stoku zdravom.

„Mi tek učimo i doživljavamo prva saznanja o promenama koje predstoje”, kaže Sergej.

Sa kolegama uzgajivačima je 2005. godine osnovao centar koji se fokusira na uzgoj autohtonih vrsta stoke, jer ove životinje imaju otpornije i prilagodljivije gene. Savremen vrste su uzgajane da donose više mleka i mesa za ljudsku upotrebu, ali su mnogo osetljivije na promenu vremenskih uslova i vrućine.

Stabilne i raznolike vrste mogu se prilagoditi ekosistemu koji se neprestano menja, osiguravajući ciklus biodiverziteta neophodan za preživljavanje uticaja klimatskih promena.

Sergej ističe kako potrošačko društvo, koje na svakom koraku nesmotreno troši veliku količinu prirodnih resursa, treba da postane skromno po ugledu na autohtone vrste kada su u pitanju svakodnevni prohtevi za hranom, životni uslovi i smeštaj. 

_________________

Na nižoj nadmorskoj visini, ribarka Roza Medić se suočava sa sličnim izazovima koje donose ekstremne vremenske prilike.

Zbog toplijih temperatura, naročito tokom leta, isparavanje je poraslo, snižavajući vodostaj, smanjujući koncentraciju kiseonika i kvalitet vode u rekama. To ne znači samo manje ribe, već i manje zdrave ribe, što najviše brine Rozu.

Jedan od načina da se umanje efekti klimatskih promena je zaštita područja od budućih poplava i usavršavanje metoda za borbu protiv njihovih nezdravih posledica. UNDP Srbija je, uz podršku vlade Japana, izgradio brane i bujične barijere, poboljšao postojeće vodosnabdevanje, uspostavio površinske kanalizacione mreže i izvršio podupiranje zemlju uz obale reka kako bi se zaštitile škole, kuće, bunari i putevi.

___________

Nova stvarnost klimatskih promena znači da pojedinci i društvo moraju da se prilagode. Za ljude poput Sergeja, to znači uzgoj autohtonih vrsta. Ali za one koji ne žive u ruralnim područjima to bi moglo da ima drugačiji oblik, kao što je povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama ili prihvatanje obnovljivih izvora energije, poput biomase.

UNDP Srbija i GEF pomažu lokalnim zajednicama da pronađu inovativna rešenja kako bi postale otpornije na klimatske promene.

Na primer, biomasa, koja se proizvodi u poljoprivrednom i šumarskom sektoru, se retko koristi za proizvodnju energije u Srbiji, iako čini 61 procenat ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije. Zato su UNDP i GEF obezbedili osnovna sredstva za izgradnju šest postrojenja za kombinovanu proizvodnju struje i toplotne energije iz biomase i biogasa, postavili onlajn platformu za e-trgovinu biomasom i osigurali da dalja ulaganja u postrojenja za biomasu nose manji rizik za investitore iz privatnog sektora.

U Srbiji, budući da se većina otpada ne reciklira ni na koji način, on završava na poljima ili se ispušta u reke, zagađujući okolinu i ugrožavajući životinjske i ljudske živote.

Pioniri klimatskih inovacija dobili su finansijska sredstva za implementaciju svojih ideja u praksi. Na primer, jedna kompanija sakuplja organski otpad iz restorana, a zatim, pomoću inovativne tehnologije prerade, proizvode energiju, toplu vodu i đubrivo. Druga reciklirana odbačene rashladne uređaje, izvlači freon koji doprinosi emisiji CO2 i stvara novi upijajući proizvod od preostale poliuretanske pene, koja apsorbuje naftu i benzin u slučaju curenja.

Kako Roza kaže „stvari se menjaju”, ali to može biti i na bolje.