Beograd, 30. maj 2023. godine – U Hotelu Hilton u Beogradu danas je počeo Regionalni stručni simpozijum “Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+”. Ovaj događaj organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku vlada Nemačke, Slovačke, kao i Vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative.

Cilj dvodnevnog Simpozijuma je da pomogne Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, kao i zemljama u okruženju, poput Moldavije, da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama. Ove mere doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ublažavanju klimatskih promena i zaštititi životne sredine i zdravlja građana.

Na otvaranju simpozijuma, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije, Goran Vesić, istakao je da izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji predviđaju mnogo novina u ovoj oblasti u Srbiji, od kojih je najvažnija obaveza da sve nove zgrade moraju da imaju energetske pasoše. Vesić je rekao da će zgrade koje se budu gradile posle usvajanja izmena i dopuna Zakona morati da imaju ovaj pasoš, jer stanovi neće moći ni da se kupuju ni da se prodaju ukoliko ga investitor, odnosno zgrada ne poseduje.

„Za stare stambene zgrade postoje tri roka da se pribave sertifikati o energetskoj efikasnosti. Prvi rok je tri godine za zgrade gde je vlasnik država. Država je sebi dala obavezu da za tri godine pribavi sertifikate o energetskom svojstvu svake zgrade. Za poslovne zgrade u vlasništvu pravnih lica kao što su kompanije, banke, osiguravajuća društva - rok je pet godina, a za stambene zgrade 10 godina. Sertifikate za stambene zgrade neće pribavljati stanari već lokalna samouprava koja će i plaćati njihovu izradu. Dakle, za stanare stambenih zgrada ovaj proces biće besplatan”, izjavio je ministar i dodao da ne postoji obaveza da prilikom izrade sertifikata bude unapređen razred energetske efikasnosti, već samo da se utvrdi postojeće stanje. Ministar Vesić je rekao i da zgrade, privatne i državne, sa više od 10.000 kvadrata kao i javne zgrade moraju da budu građene u skladu sa sertifikatima zelene gradnje.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Plamena Halačeva, rekla je da je ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najozbiljniju energetsku krizu u poslednjih nekoliko decenija, povećavajući potrebu ljudi za što hitnijom energetskom tranzicijom koja nam je svima potrebna.

„Za nas je važno da se ovom energetskom krizom pozabavimo zajedno sa našim partnerima na Zapadnom Balkanu, nudeći rešenja slična onima koja se primenjuju u EU. Tokom prošle godine EU je regionu dodelila 1 milijardu evra podrške za energetiku, koja je podeljena na dva dela: 500 miliona evra za direktnu budžetsku podršku namenjenu ugroženim domaćinstvima i preduzećima, dok je druga polovina namenjena investicijama u obnovljive izvore energije, interkonekcije i energetsku efikasnost,“ izjavila je Halačeva.

Ona je istakla da je ušteda energije najjeftiniji, najsigurniji i najčistiji način da smanjimo oslanjanje na uvoz fosilnih goriva. Naglasila je da će EU, zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama, nastaviti da podržava napore partnera sa Zapadnog Balkana da utrostruče trenutnu stopu renoviranja i uštede energije u postojećim zgradama, kao i da postignu standarde gotovo nulte potrošnje energije i proizvodnje emisija u novim zgradama, navodeći kao konkretne primere planiranu rekonstrukciju Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i VMA, zahvaljujući sredstvima EU, kao i izgradnju novih energetski efikasnih objekata kao što je Dečja bolnica „Tiršova 2“.

„Unapređenje energetske efikasnosti je korisno za zdravlje ljudi, životnu sredinu i za ekonomski razvoj. Manja potrošnja energije znači i smanjenje računa za struju i grejanje, kao i emisija gasova sa efektom staklene bašte i čestica koje zagađuju vazduh. Novac uložen u radove na rekonstrukciji zgrada ostaje u zemlji i pomaže u otvaranju novih, zelenih radnih mesta“, rekao je stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, Jakup Beriš.