Žene čine većinu žrtava zloupotrebe oružja za vršenje nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Vatreno oružje u kući povećava opasnost od smrtnog ishoda nasilja i teških povreda, a oružje se često koristi i za zastrašivanje, pretnje, vršenje psihičkog, ali i seksualnog nasilja. U strahu da nasilnik može zloupotrebiti vatreno oružje protiv njih, žrtve nasilje ne prijavljuju institucijama ili se teže obraćaju nekom za pomoć. 

Vatreno oružje je takođe među najčešće korišćenim metodama za izvršenje samoubistva. Iako se u Srbiji beleži pad stope samoubistva, podaci ukazuju na to da muškarci u mnogo više slučajeva počine suicid u odnosu na žene. Stigma, nerazumevanje, stereotipi i neznanje predstavljaju osnovne izazove u prevenciji suicida i povećanja brige o mentalnom zdravlju. One i dalje sprečavaju osobe, uključujući i lica sa pristupom oružju na osnovu svog posla ili hobija, da se u slučaju potrebe obrate za podršku.  

Zdravstveni sistem ostvaruje kontakt sa velikim brojem građanki i građana i može imati značajne uvide u stanje pacijenata i njihovu porodičnu dinamiku, te ima važnu ulogu, ali i zakonom predviđene obaveze u sprečavanju nasilja u porodici, kao i zloupotrebe vatrenog oružja. Imajući ovo u vidu, kroz projekat “Smanji rizik – povećaj bezbednost II” UNDP u Srbiji mapirao je mogućnosti i izazove zdravstvenog sistema u delotvornijem prepoznavanju i odgovoru na rizik od moguće zloupotrebe vatrenog oružja za nasilje i samoubistvo, kako bi se jačala uloga ovog sektora u stvaranju bezbednijeg društva za sve.