Locations
Vreme u kome živimo obeležavaju nove tehnologije i inovacije koje ulaze u sve pore našeg života, uključujući i zdravstvo. Njihova primena pomaže unapređenju efikasnosti i dostupnosti zdravstvenih usluga, bržem otkrivanju bolesti, personalizovanom lečenju i novim terapijama.
Dobar primer upotrebe digitalnih alata koji pomaže lekarima da budu efikasniji i brže uspostave dijagnozu - imamo i u Srbiji.
„Hololens je uređaj koji se nosi na glavi i ispred nas projektuje virtuelne slike u vidu holograma i smešta ih u naše vidno polje. Uređaj u sebi ima određene algoritme veštačke inteligencije što mu omogućava da mapira prostor, da ga pamti, odgovara na naše pokrete rukama, govor, treptaje oka. U suštini, to je jedan moćan kompjuter koji se stavi na glavu i kojim mi projektujemo virtuelnu realnost kroz ono što vidimo kroz te naočare“, objašnjava upravnik Klinike za anesteziologiju sa reanimatologijom Kliničko-bolničkog centra (KBC) “Dr Dragiša Mišović“, prof. dr Predrag Stevanović.
Mlađe generacije su mnogo više upoznate sa pojmovima virtuelne realnosti i mešane realnosti. Virtuelna realnost podrazumeva svet izmešten u simulisano virtuelno okruženje, a mešana realnost podrazumeva kombinaciju virtuelne realnosti sa onim što mi vidimo i doživljavamo. Tu pojačanu ili mešanu realnost upravo generiše uređaj Hololens.
Kada je počelo korišćenje ove tehnologije u KBC „Dr Dragiša Mišović“ tokom pandemije COVID-19, to je bila revolucionarna promena u svakodnevnom radu lekara i zdravstvenih radnika, ali i za pacijente koji su bili smešteni u „crvenoj zoni“.
U svakodnevnoj borbi za spašavanje ljudskih života tokom kovid pandemije, zdravstveni radnici bili su preopterećeni i na ivici snaga usled drastično povećanog broja visoko zaraznih pacijenata. “Hololens nam je tada omogućio da ne moramo svi da ulazimo u zonu kovida, već je ulazio jedan lekar sa Hololensom i pomoću ovog uređaja svi smo mogli da vidimo pacijente, i mi koji smo bili u „čistoj zoni“. Hololens je projektovao virtuelne prikaze pacijentovog skenera, magnetne rezonance, rendgena, laboratorijskih analiza, na osnovu čega smo diskutovali “uživo“ sa lekarom koji je u „crvenoj zoni“. Pacijenti u kovidu su bili jako teškog zdravstvenog stanja, i kada ste unutra obučeni u skafander, morate brzo da donosite po život važne, a nekada i sudbonosne odluke, što je izuzetno stresno. Kada spolja možemo da vidimo isto ono što vidi i onaj ko je unutra, onda radimo zajedno i zajedno donosimo odluke koje mogu da spasu život pacijentu“, ističe prof. Stevanović.
Foto: KBC Dr Dragiša Mišović i UKC Republika Srpska
Kada lekar stavi Hololens uređaj, on u stvari koristi moćan kompjuter koji kao i svaki drugi ima instalirane određene programe. Jedan od programa je simulacija određenih bolesti, traume ili organa i učenje kroz tu simulaciju. Prof. Stevanović ističe da je danas praksa na univerzitetima širom sveta da studenti i lekari, kroz simulaciono učenje, savladaju određene probleme, da se ne bi dogodilo da se prvi put suoče sa nekim zdravstvenim stanjem u realnom životu. „Zahvaljujući Hololensu, imaju mogućnost da provežbaju hitne situacije kroz simulaciju i da, kada se u stvarnom životu suoče sa takvim problemom, mogu efikasnije da ga reše“, ističe on.
U toku kovida, kada su studenti i studentkinje Medicinskog fakulteta pohađali nastavu onlajn, Hololens se koristio da se pokaže kako izgleda rad u kovid zoni sa najtežim pacijentima, gde studenti nisu ulazili, a po završetku pandemije fakultet je, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), nastavio da radi simulacije pacijenata i medicinskih stanja i bolesti pomoću Hololensa, u okviru Simulacionog centra Medicinskog fakulteta.
Zahvaljujući pilot projektu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i uz podršku UNDP Srbija, stručnjaci iz KBC „Dr Dragiša Mišović“ napravili su obuku u više od 12 bolnica u Srbiji za korišćenje Hololensa i mrežu u Srbiji koja može da posluži da se oni međusobno dopunjuju u kritičnim situacijama. Od maja 2024. godine, zahvaljujući programu podrške Vlade Srbije za inovativna rešenja koja se mogu primeniti na različite razvojne izazove država u regionu, a koji je sproveo UNDP Srbija, KBC „Dr Dragiša Mišović“ je uspostavio saradnju sa Univerzitetskim kliničkim centrom (UKC) Republike Srpske iz Banja Luke, čime je omogućeno korišćenje Hololens tehnologije i u ovom kliničkom centru.
Načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske prof. dr Peđa Kovačević, kaže da je ta klinika u proteklih deset godina imala iskustva u telemedicini i teleedukaciji.
„Imali smo sreću da je prof. Dr Ognjen Gajić, koji radi na Mejo klinici u SAD, sa naših prostora i bio nam je podrška u procesu osnivanja klinike. On je patentirao jednu kontrolnu listu za rano prepoznavanje kritično bolesnih i povređenih, koju je implementirao kod nas u okviru pilot projekta od 2015. do 2017. godine. Tokom 2016. i 2017. godine jednom nedeljno prezentovali smo po jedan slučaj našeg najtežeg pacijenta prof. Gajiću i drugim ekspertima na Mejo klinici u Rečesteru i Mejo klinici u Džeksonvilu i od njih dobijali odgovore na naša pitanja kada smo bili u nedoumici. To je istovremeno za nas bio važan proces edukacije“, kaže prof. Kovačević. On ističe da su rado prihvatili poziv prof. Stevanovića za saradnju u korišćenju Hololens tehnologije, kao nadogradnju prethodnog iskustva.
Foto: KBC Dr Dragiša Mišović i UKC Republika Srpska
U UKC Republike Srpske, jedinica intenzivnog lečenja kao referentni centar zbrinjava sve pacijente iz Republike Srpske i životno ugrožene pacijente iz drugih gradova Bosne i Hercegovine koji se po nivou hitnosti usmeravaju ka Banja Luci. Prof. Kovačević i kolege iz klinike podržavaju osnivanje jedinica intenzivnog lečenja i u drugim bolnicama. Kovačević ističe da će u tom procesu Hololens biti važna alatka za teleedukaciju i televizite, naročito tamo gde su ograničeni resursi lekara i zdravstvenih radnika.
Kada je reč o pacijentima i pacijentkinjama, prof. Stevanović i prof. Kovačević ističu da Hololens ima velike prednosti. „Preko Hololensa može da se konsultuje lekar koji je udaljen, u drugom gradu, zemlji ili kontinentu. U medicini su veoma česte situacije kada imate kompleksnog pacijenta i nije moguće da imate eksperte baš na svakom mestu, i tu je Hololens naročito važan“, kaže prof. Stevanović. Dodatno, ima sve više programa koji se instaliraju u Hololens i koji su namenjeni pacijentima. Hololens se stavi pacijentu koji tako može da vidi šta se planira da se radi. Pokazalo se da pacijenti mnogo lakše prihvataju određene intervencije kada dobiju punu informaciju.
Kao jednu od glavnih barijera u korišćenju Hololensa i novih tehnologija, profesori Stevanović i Kovačević izdvajaju one tehničke prirode: da li u bolnici postoji kvalitetna bežična internet (WiFi) mreža i IT stručnjaci koji mogu da pruže podršku lekarima. Pored toga, postoji skepsa među lekarima i zdravstvenim radnicima kada je reč o prihvatanju novih tehnologija. Ono što se posebno izdvaja kao izazov, jeste to što još uvek nema adekvatne legislative koja prati napredne tehnologije, odnosno, etička i pravna pitanja se sporije regulišu. Lekari i lekarke i zdravstveni radnici su svakako u obavezi da pacijenta informišu i sve pojasne i dobiju saglasnost za svaki predloženi metod lečenja, uključujući pitanje korišćenja novih tehnologija.
Kao motivaciju za dalji razvoj u korišćenju Hololensa, prof. Stevanović ponosno ističe dobijena priznanja: specijalno priznanje žirija koji su činili profesori sa Elektrotehničkog fakulteta na Sajmu tehnike i tehničkih dostignuća 2024. godine u Beogradu, i izbor među 10 najznačajnijih proboja u oblasti javnog sektora među više od 1000 prijavljenih u okviru prošlogodišnjeg OECD sastanka u Dubaiju, u čijem su fokusu bile nove tehnologije i veštačka inteligencija.
Foto: KBC Dr Dragiša Mišović i UKC Republika Srpska
Saradnja KBC „Dr Dragiša Mišović“ i UKC Republike Srpske uspostavljena je u okviru Javnog poziva za učešće u izazovu za transfer znanja i primenu inovativnih rešenja, koja se mogu primeniti na različite razvojne izazove država u regionu. Javni poziv podržala je Vlada Republike Srbije u okviru zvanične razvojne pomoći koju pruža Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kako bi se ojačali ekonomski potencijali u ovim državama, a sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
