Žene koje su preživele nasilje često se sa predstavnicima institucija prvi put sreću prilikom lekarskog pregleda, a nekada je to i jedina prilika da se povere nekoj drugoj osobi, da neko primeti povrede ili uoči posledice nasilja kome su izložene.

U sistemu prevencije i zaštite od nasilja u porodici, pored policije, osnovnih javnih tužilaštava i centara za socijalni rad, zdravstvo je jedna od glavnih karika. Uloga zdravstvenog sistema definisana je Posebnim protokolom za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju. Ovaj dokument je važan vodič za lekare i lekarke, ne samo u otkrivanju i dokumentovanju nasilja, već i kao pomoć da bolje razumeju problem i da se prema žrtvama ophode i razgovaraju na način koji pokazuje solidarnost i podršku. 

Zdravstveni radnici i radnice mogu da utiču na povećanje spremnosti žrtava da nasilje prijave, ali i da zajedno sa drugim institucijama žrtvi pruže svu neophodnu zaštitu i podršku. 

„Zdravstvene ustanove su važna institucija u sprečavanju nasilja u porodici i pre svega u njegovoj prevenciji. Imamo veliki broj žrtava koje se nikada nisu obratile policiji, tužilaštvu ili centru za socijalni rad, već su se obratile zdravstvenoj ustanovi za ukazivanje medicinske pomoći“, kaže Gorjana Mirčić Čaluković, zamenica javnog tužioca i koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. 

Zdravstvene ustanove imaju niz podataka, pa čak i dokaza koji mogu biti relevantni za pokretanje krivičnog postupka. Zato su lekari i lekarke koji prijave nasilje važna karika u prepoznavanju i sprečavanju nasilja u porodici.

„To ne moraju da budu samo fizičke povrede, već mogu da budu i neka druga stanja, anksioznost, mučnine, depresija, nešto na osnovu čega će zdravstveni radnici da naslute da ima nasilja. Kada tu informaciju podele sa tužilaštvom, mi možemo da otkrijemo neko krivično delo“, objašnjava zamenica javnog tužioca.

Detaljni lekarski izveštaji važni su ne samo kao pomoć policiji i tužilaštvu, već i zbog toga što dodatno štite žrtvu: reči koje su jednom zabeležene mogu da se koriste u daljem postupku, a da se žena ne izlaže dodatnoj traumi i sekundarnoj viktimizaciji. 

Gorjana Mirčić Čaluković bila je jedna od predavačica na radionici o ulozi zdravstvenog sistema u prevenciji nasilja u porodici koje je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Ona ističe da je veoma važna i uloga direktora/ki ustanova koji u svojim domovima zdravlja treba da organizuju timove za zaštitu od rodno zasnovanog nasilja. Domovi zdravlja koji su manji, koji nemaju timove, podršku uvek mogu da nađu u javnom tužilaštvu, koje koordinira rad grupa za koordinaciju i saradnju koje uključuju i predstavnike/ce  policije i centara za socijalni rad, a po potrebi mogu biti uključeni i predstavnici/ce zdravstvene ustanove, škole, službe za zapošljavanje ili nevladine organizacije. Ove grupe su uspostavljene Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, sa zadatkom da redovno razmatraju sve novoprijavljene i tekuće slučajeve nasilja u porodici i planiraju mere zaštite i podrške.