Inovacije, otkrića, ljudski ugao, eksperimentisanje, umrežavanje, neke su od prvih asocijacija članova Laboratorije za ubrzani razvoj u Srbiji, povodom prvih godinu dana rada. Tim iz Srbije bio je jedan od prvih formiranih od ukupno 60 jedinstvenih laboratorija ove vrste, koje je UNDP pokrenuo širom sveta.

Počeli su kao trio: Draško Drašković - zadužen za istraživanja, Kristina Jazinka Nikolić - odgovorna za eksperimente, Irena Cerović – fokusirana na mapiranje mogućih rešenja, a u međuvremenu im se kao tehnički savetnik za digitalnu upravu pridružio Slobodan Marković, tako da sada funkcionišu kao kvartet. Poređenje s muzičarima nije slučajno. Zahvaljujući različitim stručnim znanjima, kao i jedinstvenim poslovnim i životnim iskustvima, svako od njih uneo je u tim svoju melodiju, da bi je zatim harmonično uklapali sa drugima kako bi brže došli do potencijalnih rešenja za goruće razvojne probleme Srbije i sveta u kome živimo.

Oni ne nose bele mantile, i kako sami kažu, ne traže vakcinu za COVID-19, ali ako je u pitanju nov pristup kompleksnim društvenim problemima, poput onih koje ovaj virus izaziva, Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a je prava adresa za traženje odgovora. Oni istražuju, analiziraju, i osmišljavaju nove načine primene i širenja već postojećih dobrih rešenja, kako bi se prevazišli izazovi sa kojima se društva suočavaju tokom svog razvoja. Tako na primer, glavni problem u fokusu rada Laboratorije u Srbiji je  smanjenje broja stanovnika, odnosno depopulacija.

U svojim eksperimentima “mućkaju” najrazličitije vrste uvida, a ovako bi mogao da izgleda jedan od recepata nastao u Laboratoriji, na temu koja ih je najviše okupirala:   

-   3 merice direktnih iskustava pojedinaca koji sa nekim problemom žive ili su ga rešili, kao što su  priče povratnika iz dijaspore.

-   2 merice signala prikupljenih iz novih izvora podataka, na primer uvidi o dijaspori dobijeni kroz analizu društvenih mreža ili podataka privatnog sektora.

-   1 merica postojeće ekspertize, poput istraživanja u svrhu kreiranja javnih politika, ili iskustva kolega koji se bave srodnim temama.

Pomešati bar 4 puta i svaki dobijeni rezultat testirati i ponoviti u drugačijem društvenom  kontekstu, imajući u vidu da neće svako rešenje raditi za sve. 

Naravno, daleko od toga da je sve tako jednostavno kao što na ovom primeru izgleda. Kako doživljavaju ono što rade, šta im je bilo teže, a šta lakše nego što su očekivali, kako je pandemija COVID-19 uticala na njih, i sa kojim sve izazovima očekuju da se uhvate u koštac u budućnosti, govore Irena, Kristina, Draško i Slobodan. 

Na koji način se ova laboratorija razlikuje od naše prve asocijacije na tu reč?

Draško: Naši eksperimenti su društveni eksperimenti, ali imamo mnogo sličnosti sa naučnim laboratorijama. Koristimo svoje ideje i kreativni duh da bismo pronašli podatke, postavili hipotezu i osmislili eksperiment koji će dokazati da li je hipoteza tačna ili ne. Budućnost je nemoguće predvideti, ali moguće je ustanoviti gde se kriju nove prilike i još neiskorišćene mogućnosti. Recept za to je jednostavan: morate da probate da rešavate probleme na nov način da biste postigli napredak.

Slobodan: To podrazumeva analiziranje i mapiranje sila koje utiču na neko polje, često uz pomoć novih tehnologija i novih izvora podataka, identifikovanje aktera i njihovih kompleksnih interakcija, stvaranje partnerstava sa novim organizacijama, neformalnim grupama i izuzetnim pojedincima, utvrđivanje najboljeg načina da povežemo različite tačke u sistemu i povučemo poluge na različitim nivoima, što će sve zajedno inicirati neku sistemsku promenu. Lab je jedan od načina na koji UNDP pokušava da se prilagodi potrebama 21. veka, motiviše partnere da i oni prihvate ove nove pristupe i da zajednički pozitivno utičemo na poboljšanje života i rada u Srbiji i širom sveta.

Kristina: U osnovi pokreće nas radoznalost, preispitivanja statusa quo, i neizmerna volja da kao tim, koristeći različite pristupe u radu,  pokušamo da damo odgovor na velika i kompleksna pitanja. Svedoci smo da se svet menja jako brzo, i da novine koje vidimo u oblastima tehnologije, komunikacija, migracija, urbanizacije, u značajnoj meri menjaju način na koji živimo i radimo. Laboratorije za ubrzani razvoj kao globalna inicijativa nastale su kao odgovor na to što se svet oko nas menja eksponencijalno, dok razvoj zaostaje i ne prati tu brzinu. Tu nastaje jaz koji treba smanjiti ukoliko želimo da držimo korak sa svim promenama i novinama.

Irena: Sve glavne teme današnjice od kojih će zavisiti budućnost čovečanstva - od klimatskih promena do tehnološke revolucije - potpuno su nove i za njih nemamo odgovore ni u komparativnoj praksi ni u istorijskim analizama. Sa druge strane, sve ove promene pokreću i dobro poznate fenomene - kao sto su ekstremizam i nasilje, ranjivost, ugrožavanje ljudskih prava - pa je dodatno značajno da se razvojnim inovacijama bave upravo organizacije koje predstavljaju neku vrstu vrednosnog oslonca za čovečanstvo, poput jedne agencije UN-a. Neizmerno je važno stalno imati u vidu ljudsku perspektivu i pratiti efekte svakog rešenja, kao i konstantno testirati i razvijati nova rešenja - uključujući ona koja u datom trenutku mogu delovati veoma drastična ili neverovatna.

Od čega ste strepeli, a šta je bilo lakše nego što ste očekivali? Šta vas je iznenadilo?

Kristina: Pošto dolazim iz privatnog sektora, prijatno me je iznenadilo pronalaženje sjajnih i inspirativnih pojedinaca unutar UNDP kancelarije sa kojima smo se lako povezali i “kliknuli”. To su naše kolege sa kojima smo vrlo brzo uspeli da pronađemo zajedničke teme koje možemo skupa dalje da istražujemo ili konkretne aktivnosti koje možemo da sprovedemo.  Sa druge strane je borba sa očekivanjima da tim od tri-četiri pojedinca može iz korena da promeni dosadašnji način rada, da se uhvati u koštac sa najrelevantnijim, složenim temama sadašnjice i da ponudi rešenja koja će poput magičnog štapića nepogrešivo rešiti sve ono sto nas tišti. 

Irena: Ja se uvek najviše plašim tišine - situacije u kojoj bi se pokazalo da nikome nije stalo do onoga na čemu radite. Na primer, kada smo odlučili da okupimo jednu grupu očeva na višesatni razgovor o roditeljstvu u Srbiji, bez ikakve nadoknade ili stimulacije, moglo se lako desiti da se ili ne pojavi niko ili da se ispostavi da nemaju o čemu da razgovaraju. Ispostavilo se upravo suprotno. Koliko god raznovrsnost tima na papiru treba da doprinese kvalitetu ideja, mislila sam da će nam biti znatno teže da nađemo zajednički jezik i dogovorimo se oko prvih poteza. Ispostavilo se da je u našem slučaju ta različitost iskustava i pogleda na svet zaista bila komplementarna i doprinosi novim uvidima. 

Draško: Iznenadilo me je kada smo tokom našeg istraživanja trendova depopulacije otkrili i neka pozitivna odstupanja od norme. Srbija je u 2019. godini bila zemlja privlačna digitalnim nomadima i imala veliki broj digitalnih radnika i radnika “na daljinu” po glavi stanovnika. Za sada tzv. gig ekonomija još uvek ne može da nadoknadi odliv mozgova u Srbiji i zemlja mora da učini više kako bi zadržala i bolje iskoristila postojeću radnu snagu, da bi ojačala svoj obrazovni sistem za pružanje veština koje su tražene na globalnom nivou.

Slobodan: Prijatno sam bio iznenađen što smo uspeli da potpišemo sporazume o razumevanju sa sva tri mobilna operatora, što pokazuje da je privatni sektor kod nas sve više svestan vrednosti podataka, ali i spreman da te resurse stavi u funkciju rešavanja razvojnih izazova sa kojima se naša zemlja suočava. Nastojimo da se što više približimo realnom vremenu, pa smo zato odlučili da pitamo mobilne operatore da nam omoguće pristup anonimizovanim i agregiranim podacima o korišćenju njihovih mreža. Ovi podaci mogu da se koriste u razne svrhe - od praćenja širenja virusa, preko pripreme i odgovora na katastrofe uzrokovane zemljotresima ili poplavama, do praćenja ekonomskih tokova i depopulacije. 

Na koji način je promena u načinu rada koju je doneo Covid-19 uticala na vas?

Slobodan: Kovid je suštinski promenio odnose u svetu na više frontova, ogolio neke trendove koji su već bili primetni, neke stvari ekspresno poslao u istoriju. To je događaj koji ne može da se ignoriše i čiji će eho odzvanjati kroz narednu deceniju i duže. Osim strateškog promišljanja promena koje Kovid donosi i načina za oporavak i neku vrstu suživota sa virusom, odnosno najboljeg načina na koji UNDP može da pruži svoj doprinos tome, Lab na dnevnom nivou pruža podršku kolegama i partnerima u novonastalim uslovima. Tu smo da pomognemo kada je u pitanju primena tehnologije, novih izvora podataka i naprednih analitika i potraga za inovacijama.

Draško: Svi smo “digitalni urođenici”, pa smo se lako prebacili na onlajn rad, ali nam nedostaje da provodimo vreme zajedno u kancelariji, kao i interakcija sa spoljnim svetom. Poznati citat kaže: „Opasno je posmatrati svet iz vizure radnog stola“. Ali ova kriza je ujedinila celu kancelariju i svi radimo kao jedan.

Kristina: Ko je imao i jedan sastanak sa mnom, zna da ja uvek nosim sa sobom flomastere i bojice za mapiranje, skiciranje rešenja ili spajanje nespojivih delova priče. Među kolegama u UNDP-u se prepričavalo da sam čak i na intervjuu za posao zamolila da izvadim svoje flomastere i skiciram odgovore na pitanja koja mi je postavljala komisija! Utisak mi je da nam najviše nedostaje da svi zajedno sednemo za sto, zasučemo rukave i ukrstimo mišljenja i boje flomastera. Rad na daljinu i pored Interneta i svih dostupnih digitalnih alata za timski rad ima svojih ograničenja. Ranije regularne jutarnje sastanke u kancelariji smo koristili kako za rezimiranje učinjenog i planiranje tog dana tako i za priču o tome šta se to novo i zanimljivo desilo svakom od nas. Tu praksu smo sada preselili u online prostor. Na taj način trudimo se da uz ispijanje virtuelne jutarnje kafe zadržimo ritam koji smo sebi zadali i da ne izgubimo tu sinergiju koja naš Lab čini tako posebnim. 

Irena: Ne mogu da kažem da nas nije pogodio prelazak na rad na daljinu - kreativan rad je dovoljno težak sam po sebi, a izostanak pravog timskog rada i neverbalne komunikacije ima svoju cenu. Nedostaje mi vreme posvećeno zajedničkom razmišljanju. Sa druge strane, sve promene koje su pratile pandemiju se mogu posmatrati kao jedinstven društveni eksperiment i kao takve su fantastičan teren za rad cele mreže Laboratorija za ubrzani razvoj. Za nas je ovo značajno i sa stanovišta depopulacije, pošto ima potencijal da promeni pravila igre: sa jedne strane, može imati drastično negativne efekte na već ugrožene segmente stanovništva, čije potencijale društvo nedovoljno koristi (npr. one čiji su prihodi isključivo u sivoj ekonomiji); sa druge, može nas navesti na potpuno nove ideje u načinu na koji radimo, mestima u kojim živimo, i načinom na koji održavamo kontakt sa ljudima. 

Kao što je rekao Draško, budućnost ne možemo da predvidimo, ali u slučaju ovog kvarteta znamo da će nastaviti da traže pravu formulu za razvojne probleme koje u Srbiji izaziva smanjenje broja stanovnika.

Ako depopulaciju zamislimo kao snažnu vodenu bujicu, onda bi to značilo traženje novih prilika i još neiskorišćenih mogućnosti koje za svakog podjednako mogu da postanu čamac i vesla koja bi ga usmeravala ka mirnijim vodama ili kopnu. Upravo tome vode  rešenja  koja će Laboratorija za ubrzani razvoj u Srbiji nastaviti da kreira u narednom periodu, pre svega u ovih pet oblasti:

1.      Cirkularne migracije –proširenje saradnje sa dijasporom, na primer u partnerstvu sa Tačkom Povratka, da jedno “Srećan put” ne bi značilo “Zbogom” zauvek.

2.      Razvoj ljudskog kapitala u Srbiji – kreiranjem novih mogućnosti za inovativan pristup učenju, radu, socijalnoj zaštiti i zdravlju, radi boljih prilika za napredovanje i većeg zadovoljstva kvalitetom života.

3.      Kreiranje prilika za ljude svih starosnih grupa – mladi su neprocenjivo vredni, ali društvo koje stari, mora svoj pristup razvoju da prilagodi i starijem stanovništvu, i nađe odgovor na pitanje: Na koje sve načine se stari mogu aktivnije uključiti u društvo?

4.      Podrška porodici – uz uvažavanje različitih životnih izbora, pomoć roditeljima da imaju  željeni broj dece, kao i razvoj rešenja koja podržavaju očeve da preuzmu aktivniju ulogu u brizi o potomstvu.  

5.      Životna sredina i prostor u kome živimo i radimo – kako da pametnije koristimo prirodne resurse, i pomognemo gradovima koji rastu da unaprede kvalitet života svih članova zajednice?

Više o radu Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a globalno, možete saznati ovde.