Pomislite li nekad šta se dalje dešava sa delovima koje odbacimo tokom pripreme hrane, kao što su kore od povrća i ljuske od jaja, ili sa zalogajima koje s tanjira bacimo u kantu?

Dok ste u kupovini, pitate li se gde završi hrana iz prodavnica nakon što joj istekne rok upotrebe?

Kada se baci u kontejner hrana zajedno sa ostalim otpadom završi na deponijama. U Srbiji je to slučaj sa oko 250.000 tona otpada od hrane godišnje. Samo 1 odsto otpada biološkog porekla, u koji spada i otpad od hrane, se prerađuje.

Zašto bi to trebalo da nas brine? Bačena hrana na deponijama truli i u atmosferu oslobađa ugljen-dioksid i metan - dva gasa koja najviše doprinose globalnom zagrevanju i negativno utiču na klimatske promene.

Takođe, bacajući hranu, bacamo i energiju, jer svaka organska materija ima svoju energetsku vrednost. Samo treba znati kako je iskoristiti.

Upravo do tog znanja došla je kompanija Eso Tron iz Novog Sada. Najpre su počeli da iz restorana sakupljaju jestivo otpadno ulje koje ostaje nakon pripreme hrane.

- Bili smo pioniri u Srbiji u sakupljanju otpadnih jestivih ulja. Danas prerađujemo preko 70 odsto količina otpadnih jestivih ulja koje ranije su bacane u reke i zagađivale životnu sredinu – kaže Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije.

Sve ulje koje sakupi Eso Tron prerađuje i pretvara u sirovinu za proizvodnju energije, odnosno struje i biodizela, a kako je taj posao rastao, razvili su tehnologiju koja im omogućava da i druge vrste otpada od hrane prerade na isti način.

- Industrija i ugostiteljski sektor su najveći generatori bio-otpada i naš je cilj da industriju, trgovinske lance, hotele i restorane edukujemo o značaju kvalitetnog upravljanja ovom vrstom otpada– objašnjava Gligić.

To znači da Eso Tron, osim što iz restorana i hotela odnosi ono što završi u kanti za đubre, osoblje koje radi sa hranom obučava kako da taj otpad pravilno baca, da bi tokom prerade iz njega moglo da se proizvede što više energije.

-Meni bi možda bilo i lakše da bacam sve na jedno mesto, ali nije mi teško da vodim računa o razdvajanju otpada. Motivacija mi je da taj otpad ne završi u prirodi, da ne dolazi do zagađenja i nastajanja divljih deponija – kaže Dušan Žgonjanin, šef kuhinje u jednom od restorana sa kojima Eso Tron sarađuje.

- Bez obzira da li je to mali ugostiteljski objekat ili velika fabrika, princip je isti. Sav otpad koji se dovozi u naše postrojenje prolazi određeni tretman kako bi bio upotrebljen za proizvodnju biogasa. Razvili smo tehnologiju koja može otpad biološkog porekla da usmeri na dobijanje energije, uz značajno smanjenje emisija štetnih gasova – ukazuje Gligić. 

Zahvaljujući tehnologiji koju koristi, Eso Tron iz hrane izvlači metan, isti onaj gas koji bi inače zagađivao životnu sredinu i zagrevao planetu. Umesto toga, metan postaje sirovina za proizvodnju biogasa. Tako se za proizvodnju struje i toplote dobija čista, obnovljiva energija. I to je odgovor na pitanje iz naslova.

Kada se ovako proizvedena energija koristi za potrošnju, onda nema dodatnog zagađenja, što je jedan od principa cirkularne ekonomije. Na ovaj način se, preradom otpada od hrane istovremeno štedi energija i smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, što značajno utiče na usporavanje klimatskih promena.

*** *** ***

„Smanji smeće radi kolektivnog zdravlja i sreće“ kompanije Eso Tron nagrađeno je kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija ekvivalentno 32.000 tona CO₂, koji bi nastao odlaganjem takvog otpada na deponije.