Locations˝Putujuća Petlja˝ u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji
Programiranje, robotika i Moravac
6. November 2024.
Ksenija Živanić, učenica Prve kragujevačke gimnazije
Sa tradicijom dugom 191 godinu, škola od posebnog nacionalnog značaja - Prva kragujevačka gimnazija, prva je destinacija na mapi karavana Putujuće Petlje. Učenici/ce i nastavnici/ce ove škole koji redovno osvajaju najviša priznanja na takmičenjima u Srbiji i šire, klasičnu nastavu subotom zamenjuju radom u sekcijama.
<em>Marko Bogićević</em>
Poslednja u oktobru bila je posvećena Petljinim radionicama za nastavnike i nastavnice informatičkih predmeta i đake zainteresovane za programiranje i informaciono-komunikacione tehnologije. Njima su se pridružili đaci iz Druge kragujevačke gimnazije, kao i Prve i Druge tehničke škole, u pratnji svojih nastavnika i nastavnica drugih kragujevačkih škola.
Marko Bogićević ide u III razred i već ima svetsko priznanje. Član je "Lego musketara", tima Prve kragujevačke gimnazije koji je na takmičenju robotike održanom u junu na Floridi osvojio prvo mesto u kategoriji inženjerske izvrsnosti. "Lego musketari" su napravili interaktivnu podlogu za učenje osnovnih koraka jednog od najstarijih srpskih kola, Moravca. Marko je na Petljinu radionicu došao da dopuni svoje znanje: “Još kao mali sam hteo da se bavim nečim vezanim za računare, a u gimnaziji mi je specijalni informatički smer privukao pažnju. Kad sam ga upisao otvorila su mi se vrata za mnoge mogućnosti i krenuo sam”.
<em>Vanja Petrović</em>
“Zamišljam sebe kao inženjerku elektrotehnike”, kaže odlučno Vanja Petrović, maturantkinja specijalnog odeljenja za matematiku Prve kragujevačke gimnazije. “3D modelovanje može da pomogne da napravite prikaz nečega što nekome pojašnjavate, da ne biste mnogo objašnjavali rukama ili crtali, da bi ljudi mogli konkretno da vide kako to izgleda. Generalno zanimljivo je, a i ne znam gde bih drugo to čula”. Ona i njena drugarica Ksenija Živanić razbijaju predrasude da se u infromaciono-komunikacionim tehnologijama i prirodnim naukama devojčice i devojke ne snalaze. Na pitanje da li može da zamisli budućnosti u kojoj bi ljudi odbacili tehnologiju odgovora: “Mogu da zamislim da to može da se desi, ali je verovatnoća izuzetno mala, ispod jednog procenta”.
<em>Mina Vasić</em> i <em>Emilija Belojić</em>
Mina Vasić i Emilija Belojić su tek upisale Prvu tehničku školu, a već učestvuju u vannastavnim aktivnostima. “Naravno da nas interesuje što više novih stvari da naučimo kako bi proširile vidike”, kaže Mina i dodaje: “Vrlo je interesantno zato što se obrađuju neke nove stvari, neki novi segmenti s kojima se nismo susretale pre”. Emilija navodi još jedan motiv: “Da naučimo nešto novo i da upoznamo neke nove ljude koje interesuju slične stvari kao i nas”.
U okviru radionice za đake, Putujuća Petlja pokriva 3D modelovanje, računarsku grafiku, i programiranje u JavaSkriptu, dok nastavnici i nastavnice imaju priliku da se upoznaju sa “AI asistentom u nastavi”.
<em>Miloš Milosavljević</em>
“Nama jeste cilj da decu učimo da razmišljaju, a veštačka inteligencija treba da im bude dodatni alat. Kao što je to nekad bio digitron ili računar, pa se koristio za inženjerstvo autocad, mechanical desktop i drugi slični programi koji su ubrzavali rad, povećavali efikasnost, ali opet nisu umanjivali kreativnost korisnika, niti poništavali njegovu inteligenciju”, kaže Miloš Milosavljević koji predaje u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji i u OŠ Radoje Domanović. “Krajnja reč pripada nama. Ako posumnjamo da je nešto uradila samo veštačka inteligencija, da je to učenik podmetnuo, možemo malo da ga ispitamo, prošetamo kroz gradivo i vidimo da to nije njegovih ruku delo”, napominje Miloš. Osim što ohrabruje devojčice i dečake da savladaju informatičke veštine, Petlja svojim materijalima podstiče i nastavnike i nastavnice da decu nauče kako da koriste tehnologiju, ali i kako prema njoj da se kritički odnose.
“Ako pričamo o motivisanoj i talentovanoj deci, oni definitivno Petlju vide kao mesto gde postoje resursi za njihovo pripremanje za takmičenje i gde mogu da se bave stvarima koje vole i koje ih izuzetno zanimaju”, kaže Milan Simić, direktor Fondacije Petlja, i naglašava važnost interaktivnog učenja umesto pasivnog čitanja. “Ne treba svi da postanu programeri, niti da prolaze kroz Petlju da bi to postali, već da razviju algoritamski način razmišljanja koji je prisutan u svim sferama života. Jednostavno, veštine za rešavanje problema stiču se kroz programiranje, vi odmah vidite rezultat, da li je vaš način razmišljanja ispravan i da li je rešenje dobro ili nije”.
Strah od novih tehnologija, sada i veštačke inteligencije, u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji iz generacije u generaciju rasteruje nastavnica informatike Katarina Veljković. Zna kako je bilo na početku kada su informatiku imali samo određeni smerovi i danas kada se uči od prvog osnovne. Srećemo je na putu ka Mejkers Lab učionici gde je čeka njen Lego tim. “Sad je to potpuno drugačije. Drugačiji su alati kojima učenici uče programiranje, razvijaju kritičko mišljenje i rešavaju različite probleme. Uznapredovali smo i mislim da naš obrazovni sistem, kada pričamo o računarstvu i informatici, prati to što se dešava u svetu. Ne zaostajemo što se tiče i nastavnog plana i programa. Svake druge godine radimo reviziju tog obrazovnog materijala da bismo mogli da pratimo svoje đake, jer oni jesu spretni u tehnologiji, ali nisu još dovoljno pismeni.”
Karavan "Putujuća Petlja" je jedna od aktivnosti u okviru projekta „Izgradnja ključnih računarskih kompetencija – ka radnoj snazi budućnosti“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i Fondacijom Petlja, uz podršku Vlade Republike Srbije. Do marta 2025. godine obići će još 9 gradova u Srbiji.
