Međunarodni dan devojaka u IKT-u
Za ravnopravno mesto devojaka u svetu tehnologija
22. May 2024.
„Debeli pas sa koskom na štiklama na vrhu vulkana“ niz je reči od kojih može da se sklopi rečenica. U svetu veštačke inteligencije niz je pojmova od kojih može da nastane i umetničko delo. U to su se uverile učenice Gimnazije i ekonomske škole "Dositej Obradović” iz Bačke Topole, njih dvadeset i dve, koje su Međunarodni dan devojaka u informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) provele na radionici "Kada čovek i mašina ćaskaju: Upoznaj DALL-E". Upravo su pomenutu rečenicu unele u program koji ih je za samo par minuta pretvorio u slike generisane veštačkom inteligencijom. Usledilo je iznenađenje, zatim smeh, a onda su krenule da se ređaju ideje.
„Nikada do sada nisam bila na ovakvom predavanju, nisam imala priliku“ kaže Katarina Čupić, učenica drugog razreda gimnazije. Sebe vidi u medicini ili farmaciji, sviđa joj se bioinženjering: „Koristim ChatGPT, ali nisam znala da mogu i ovako da ga koristim, da može da bude toliko interaktivno. Jednostavno možemo da koristimo tehnologiju na mnogo pametnih načina“. Na pitanje da li joj smeta, ljuti li je ili zasmejava kad čuje da devojke ne znaju da se snađu u svetu kompjutera Katarina kroz veliki osmeh odgovara: „Jako, zato što se to dešava bezbroj puta. Ili na primer šta će žena u nauci? Meni je to smešno“.
„Zašto je bitno da li sam devojčica ili dečak? Ja radim ono što volim. Kad sam bila mala igrala sam igrice i sada smatram da je to najveći oblik umetnosti jer spaja toliko različitih oblasti. Mora neko da napiše priču, neko treba da dizajnira likove, pa da dizajnira scenu i nivoe i onda dođe još neko ko treba sve to da isprogramira. Ceo taj proces je sam po sebi oblik umetnosti“,kaže Katarina Šuranji, maturantkinja Gimnazije i ekonomske škole “Dositej Obradović”, koja se odavno pronašla u gejm dizajnu.
Školsko znanje dopunjuje tutorijalima sa interneta, kodiranje je naučila preko platforme „Petlja“, a sada vežba praveći igrice ili rekreirajući one stare: „U zadnje vreme sam počela da crtam, pikselartujem i tako pravim nove likove, a možda ću sutra da počnem da učim blendere, eto, iz dosade“.
Natašu Bojović, učenicu trećeg razreda gimnazije iz Bačke Topole interesuju marketing i ekonomija, a zna i da u nauci i IKT-u ima mesta za devojke čak i kad okolina govori suprotno: „Svi živimo u tome, ne žive samo momci“. U istom duhu odgovara na pitanje da li bi o veštačkoj inteligenciji trebalo više da se uči u školi: „Mi imamo informatiku, možda na tom času da se više priča, kao i da se malo savremenije stvari unose u naš obrazovni sistem. Da se objasne i dobre i loše strane novih tehnologija“.
Sa svojim učenicama je 150 kilometara od Bačke Topole do Beograda putovao profesor fizike Peter Farago. Za samo jedno pre podne okupio je dovoljno zainteresovanih devojaka za radionicu o kreativnoj primeni veštačke inteligencije: „Mislim da bi trebalo organizovati više dešavanja ove vrste i u ruralnim sredinama“. Uveren je i da devojke treba ohrabrivati da se još više oprobaju u oblastima koje se tradicionalno smatraju ’muškim’. „One su rođene i odrasle uz IKT tehnologije, sve imaju mobilne telefone i računare kod kuće i dosta se razumeju. Ja na primer iz fizike imam to iskustvo da koristim mobilni telefon kao merni instrument ili uključujem programiranje, neke mikrokontrolere u radu i slično. Učenice su podjednako zainteresovane za rad“.
Da je potrebna priprema za život u kom je veštačka inteligencija deo svakodnevice slaže se i Tibor Laluja, profesor informatike gimnazije iz Bačke Topole. Svedok je i da razlika između devojčica i dečaka u STEM (Science, Technology, Engineering, Mathematics - Nauka, Tehnologija, Inženjerstvo, Matematika) i IKT oblastima vremenom sve više nestaje. „Dosta često viđam učenice koje su više zainteresovane za programiranje od dečaka. To su, meni se čini, stereotipi da su dečaci više zainteresovani za računare“.
Koje su prednosti veštačke inteligencije, kako nastaju kreativne slike u svetu koji stvaraju programi i kompjuteri, zašto je važno precizno promptovanje, ali i zašto su obavezni etička primena, transparentnost u radu i razumevanje granica između stvarnog života i AI, devojkama je slikovito objašnjavao Milan Ličina, dizajner novih medija: „Možda ih njihovi karijerni putevi odvedu, mada teško, u oblasti koje neće biti pod uticajem informacionih ili komunikacionih tehnologija, ali je jako važno da umeju da ih razumeju i da ih primene. Njihovu tehničku i informatičku pismenost treba usmeriti i kanalisati tako da daju rezultate koji će ih motivisati da dalje uče“.
Edukativna radionica održana u Naučnom klubu Centra za promociju nauke u Beogradu, organizovana je u okviru projekta „Izgradnja ključnih računarskih kompetencija – ka radnoj snazi budućnosti“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Fondacijom Petlja i Ministarstvom prosvete, uz podršku Vlade Republike Srbije.