„Odgovornost svih država i drugih zainteresovanih aktera je da obezbede da se veštačka inteligencija koristi efikasno i etički, tako da niko ne bude izostavljen. Samo zajedničkim radom, kroz okupljanja kao što je GPAI, možemo ovo da postignemo na globalnom nivou,” izjavila je ambasadorka Kanade, NJ.E. Mišel Kameron.

Ambasador Francuske, NJ.E. Pjer Košar, istakao je da Francuska ima isti pristup inovacijama i veštačkoj inteligenciji kao Srbija, što je veoma pozitivan znak za buduću saradnju.

„I jedni i drugi težimo inkluzivnoj, etičkoj i održivoj veštačkoj inteligenciji. Iz tog razloga, možemo istražiti mogućnosti da radimo zajedno, ne samo na primeni AI već i na regulativi“, rekao je Košar i dodao da su, nakon posete francuskog predsednika Makrona Srbiji prošlog avgusta, inovacije i veštačka inteligencija postale ključne oblasti saradnje. „Ova saradnja je značajno unapređena potpisivanjem nekoliko međudržavnih sporazuma od 2023. godine“, naglasio je francuski ambasador.

Dominik Otvej, zamenik britanskog ambasadora, istakao je prioritete svoje zemlje koja predvodi globalne napore za regulaciju veštačke inteligencije, u upravljanju tom tehnologijom.

„AI ne poznaje granice. Njen uticaj će oblikovati društva i ekonomije širom sveta, a jedini način na koji mi možemo efikasno upravljati ovom novom tehnologijom jeste kroz međunarodnu saradnju koju promovišemo kroz GPAI. Veoma mi je drago što je UNDP istakao važnost inkluzije i jednakosti – potrebno nam je da AI radi za sve, a ne samo za neke, pod istim uslovima i bez pristrasnosti. Ujedinjeno Kraljevstvo radi zajedno sa svojim partnerima na maksimiziranju benefita i ublažavanju rizika,“ rekao je zamenik britanskog ambasadora. 

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji (C4IR), Jelena Bojović, rekla je da ta institucija radi sa kancelarijom za IT i eUpravu, kako bi pomogla biotehnološkim institutima i kompanijama da dobiju pristup preko potrebnoj infrastrukturi, poput superkompjutera u državnom Data Centru.

„Takođe obezbeđujemo ljudske i tehnološke resurse farmaceutskim kompanijama i institutima za sprovođenje pilot projekata u oblasti istraživanja i razvoja, kako bismo trasirali put za buduće projekte zasnovane na inovacijama u zdravstvu ili biotehnologiji“, navela je Bojović i dodala je da je C4IR zajedno sa Ministarstvom nauke i Ministarstvom obrazovanja pokrenuo master program za bioinformatiku koji će prve studente primiti u oktobru sledeće godine. 

Nakon ovog panela usledila je interaktivna sesija o korišćenju veštačke inteligencije namenjena državnim službenicima, koju je organizovao Tim za inovacije iz Regionalnog centra UNDP-a u Istanbulu. Cilj ove sesije je bio da se zajedno sa učesnicima osmisle obuke za korišćenje veštačke inteligencije, koje će različitim profilima državnih službenika omogućiti da lakše obavljaju svakodnevne zadatke u skladu sa njihovim potrebama, kao i sa specifičnim zahtevima njihove službe, poput odgovornosti prema javnosti i transparentnosti.

„Samo 3 od 10 državnih službenika se oseća dovoljno sigurno da koristi AI alate. To je jaz koji treba da premostimo. Razumevanje uloge veštačke inteligencije je šire od tehničkog znanja i zahteva izgradnju novih veština državnih službenika na svim nivoima, od kreatora/ki politika do službenika/ca u direktnom kontaktu sa stanovništvom. Nova znanja su im potrebna kako bi efikasno i odgovorno koristili prednosti savremenih tehnologija za unapređenje rada javnog sektora i kreiranje kvalitetnijih javnih usluga za sve građane i građanke, što će doneti korist čitavom društvu“, poručio je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.