Beograd, 16. septembar – Prvi urbani foto-bioreaktor u Srbiji, „LIQUID 3”, postavljen je ispred zgrade Opštine Stari grad u Makedonskoj ulici u Beogradu. Ovo „tečno drvo“ kako ga nazivaju u Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu gde je osmišljen, predstavlja potpuno novo biotehnološko rešenje za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO₂) u urbanim područjima gde su njegove koncentracije najveće.

- Više od polovine stanovnika Srbije živi u urbanim naseljima, čak 59%, i taj broj se stalno povećava. To u mnogome utiče na gustinu naselja, kvalitet života, povećanje broja vozila na ulicama, zagađenje i povećanje štetnih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Procenjuje se da su gradovi izvor čak 75% ukupnih emisija CO₂ na svetu, od čega najveći procenat dolazi iz saobraćaja i hlađenja i grejanja u zgradama – objasnila je Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.

Prema njenim rečima, kako drveće i zelene površine predstavljaju prirodne prečišćivače vazduha u urbanim područjima često nedostaje slobodnih površina za ozelenjavanje, „LIQUID 3“ je efikasno i inovativno rešenje za smanjenje emisije štetnih gasova i poboljšanje kvaliteta vazduha.

- Foto-bioreaktor funkcioniše tako da u akvarijumu od šest stotina litara vode imamo alge koje vezuju ugljen dioksid i putem fotosinteze u direktnom procesu proizvode čist kiseonik. Projekat je osmišljen tako da bude i multifunkcionalan, projektovan je kao klupa, ima punjače za mobilne telefone, kao i solarnu ploču zahvaljujuči kojoj klupa ima rasvetu tokom noći. Opština Stari grad odlučila je da podrži projekat koji kroz pametna i inovativna rešenja direktno doprinosi poboljšanju kvaliteta života naših sugrađana, javnog zdravlja i čistije životne sredine – rekao je Bojan Bojić, rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti i projekte razvoja u Upravi GO Stari grad.

- Mikroalge koje se nalaze u „LIQUID 3˝ menjaju dva drveta starosti 10 godina ili 200 kvadrata travnjaka. Sistem je isti jer i drvo i trava vrše fotosintezu i vezuju ugljen-dioksid. Ono što je prednost mikroalgi je što su efikasnije 10 do 50 puta u odnosu na drvo. Cilj nam nije da zamenimo šume, nego da pomoću ovog sistema popunimo one urbane džepove gde ne postoji prostor za sadnju drveća. U nekim uslovima velikog zagađenja drvo ne može ni da opstane, dok algama to zagađenje ne smeta – istakao je Dr Ivan Spasojevic, jedan od autora projekta iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.

Kako je objasnio, Institut je koristio jednoćelijske slatkovodne alge, koje postoje u barama i jezerima u Srbiji i mogu da rastu u vodi iz česme, a otporne su na visoke i niske temperature. Sistem ne zahteva posebno održavanje - dovoljno je na mesec i po dana ukloniti biomasu nastalu deljenjem algi, koja može da se koriti kao odlično đubrivo, sipati novu vodu i minerale, i alge nastavljaju da rastu beskonačno. Ovaj projekat ima za cilj da popularizuje i raširi primenu mikroalgi u Srbiji, jer se one mogu koristiti u prečišćavanju otpadnih voda, kao kompost za zelene površine, za proizvodnju biomase i biogoriva, kao i za prečišćavanje vazduha od izduvnih gasova iz fabrika.

„LIQUID 3“ je nagrađen kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Opština Stari grad je kao partner u realizaciji projekta obezbedila lokaciju i dozvole za postavljanje sistema.