Pre nego što sam počela da radim za Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, provela sam tri godine živeći na relaciji Beograd-London kao direktorka za poslovni razvoj u startap kompaniji čija sam suosnivačica. Moje kolege iz Laboratorije za ubrzani razvoj UNDP-a, Irena i Draško, vratili su se u Beograd pošto su proveli u inostranstvu više od petnaest godina, tokom kojih su se u više različitih gradova osećali kao kod kuće. I pored toga što smo imali mogućnost da svoje karijere nastavimo negde drugde, mi smo odlučili da Srbija ponovo postane naš dom. Zašto vam ovo govorim? Zato što naša lična iskustva imaju nešto zajedničko sa jednim od najurgentnijih problema u Srbiji. 

Mnogi mladi obrazovani ljudi odlaze iz ove zemlje, a za razliku od nas, oni uopšte nemaju nameru da se vrate. Visoka stopa iseljavanja, kao i niska stopa doseljavanja i nizak natalitet, glavni su krivci za to što stanovništvo Srbije spada među deset populacija u svetu koje se smanjuju najbržim tempom, dok se prosečna starost stanovništva povećava, a broj radno sposobnih ljudi smanjuje. Uticaji koje ovi trendovi imaju na razvoj naše zemlje doveli su do toga da depopulacija postane ključna tema u radu Laboratorije za ubrzani razvoj u Srbiji. 

Cirkularne migracije su važan integralni deo ovog kompleksnog, višeslojnog problema. U Srbiji, jedna polovina tog kruga – koju čine povratnici iz dijaspore i radnici iz inostranstva – gotovo u potpunosti nedostaje. I kako onda mi da „nacrtamo“ pun krug? Odlučili smo da potražimo više ljudi kao što smo Draško, Irena i ja – srpskih građana koji su živeli u inostranstvu, ali su odlučili da se vrate u Srbiju, kako bismo saznali više o njihovoj dubljoj motivaciji i o iskustvu povratka u zemlju. 

Misli i osećanja umesto hladnih činjenica

Suzili smo istraživanje na ljude sa visokim kvalifikacijama koji su živeli u inostranstvu najmanje 3 godine, a po povratku u Srbiju su prošli kroz period adaptacije koji nije bio duži od 3 godine. Želeli smo da otkrijemo najvažnije probleme (bolne tačke) i pozitivna iskustva (srećne trenutke) na koje ljudi nailaze tokom i posle povratka u Srbiju. Cilj nam je da razumemo proces povratka, sa svim „uskim grlima“ i ključnim momentima jednog takvog putovanja. 

Obimna istraživanja, koja bi oslikala deo činjeničnog stanja, ne otkrivaju osećanja i stavove, i ne govore o njima. Imajući ovo u vidu, i uz veliku pomoć nedavno osnovane “Design Thinkers Lab”, odlučili smo da „pozajmimo“ metodologiju Design Thinking, koja je usredsređena na ljude. Ova metodologija koristi veoma širok spektar različitih alata za podsticanje empatije i dobijanje dubljih uvida od učesnika u istraživanju. Ovaj proces obuhvata šest iterativnih faza – razumevanje, posmatranje, definisanje tačke gledišta, generisanje ideja, izradu prototipova i testiranje.

Na samom početku, odredili smo zadatak našeg istraživanja, takozvani „izazov“, rečeno metodologijom dizajnerskog razmišljanja, koji je formulisan kao „Redizajniranje iskustva povratnika u Srbiju“. Formulacija je namerno bila najšira moguća kako bi obuhvatila najrazličitija iskustva od trenutka kada neko počne ozbiljno da razmišlja o povratku u Srbiju, kroz ceo proces preseljavanja iz jedne zemlje u drugu, sve do nastanjivanja i reintegrisanja u Srbiji. Ova istraživačka aktivnost bila je jedan od prvih koraka u procesu sticanja znanja o tome kako bi Kancelarija UNDP-a u Srbiji, Vlada Srbije i naši partneri mogli doprineti preoblikovanju iskustva povratka, reintegrisanja i izgradnje novog života u Srbiji za povratnike. 

Govoreći iz ličnog iskustva članova Laboratorije za ubrzani razvoj, i pokušavajući da se stavimo u cipele povratnika, shvatamo da odluka o povratku u zemlju porekla može biti veoma intimnog i ličnog karaktera. Imajući ovo u vidu, odlučili smo da naše istraživanje uokvirimo kroz proces prikupljanja podatka koji je zasnovan na empatiji, počev od popunjavanja upitnika, kontekstualnog polu-strukturisanog intervjua, stvaranja vizuelnih predstava povratka i ličnih opservacija istraživača. Tokom našeg pripremnog rada, odlučili smo da se usredsredimo na četiri grupe povratnika koje želimo bolje da razumemo: 

1. ljude koji su se vratili da bi pokrenuli sopstveni posao u Srbiji, 

2. ljude koji su studirali u inostranstvu i vratili se pošto su završili studije, 

3. ljude koji su se vratili da bi svoju decu podizali u Srbiji, i 

4. ljude koji su se vratili da bi u Srbiji živeli kao penzioneri. 

Istraživanje je sprovedeno na malom uzorku od 13 osoba koje su svoje priče podelile sa nama. Posle prikupljanja svih informacija i spoznaja iz druge faze (posmatranje), definisali smo problemski iskaz na osnovu onoga što smo saznali od naših povratnika. Neka saznanja bila su veoma specifičnog, čak i anegdotskog karaktera. Pokazalo se da se navike uistinu menjaju, dok nasleđe bledi, pa su nam ispitanici, na primer, rekli: pušenje u zatvorenim prostorima i na javnim mestima im smeta, ili „formulari u srpskim ambasadama u inostranstvu, odštampani ćirilicom, nisu nužno svim Srbima razumljivi“. Lične i porodične veze izgleda imaju duži rok trajanja, budući da je većina srećnih trenutaka za povratnike, uključujući tu i bolju uravnoteženost posla i slobodnog vremena, neposredno povezana sa snažnom mrežom podrške porodice i prijatelja. Takođe smo saznali da su bolne tačke naših povratnika pristup zdravstvenom sistemu, komplikovane administrativne procedure i birokratija koja oduzima mnogo vremena.  

Ostajemo u kontaktu

Posle sastavljanja spiska svih relevantnih srećnih momenata i bolnih tačaka, ušli smo u treću fazu istraživanja („tačke gledišta“) uz oslanjanje na pripremljenu listu relevantnih pitanja tipa „Kako bismo mogli?“, kojima su obuhvaćeni najznačajniji problemi i pozitivna iskustva sa kojima se ljudi suočavaju prilikom povratka. Na primer:

• Imajući u vidu da dobrobit dece ima važnu ulogu za roditelje kada biraju mesto za život svoje porodice, kako bismo mogli da im pomognemo da uvide prednosti podizanja dece u Srbiji, tako da na Srbiju gledaju kao na svoj dom?
• Imajući u vidu da su visokoobrazovani povratnici imali uspešne karijere u inostranstvu, kako bismo mogli da im pomognemo da podele sa nama svoje kontakte i iskustvo, tako da aktivno učestvuju u ekonomskom i društvenom razvoju Srbije, i takođe da se osećaju u većoj meri ispunjenim?
• Imajući u vidu da javna administracija uključuje veći broj procedura koje iziskuju odlaženje u razne institucije, kako bismo mogli da iskoristimo prvi kontakt povratnika sa institucijama da bismo ih podstakli da podele sa nama povratne informacije kako bi se uočili problemi i prostor za poboljšanja?

Na osnovu onoga što smo saznali i shvatanja do kojih je istraživanje dovelo, naša zamisao je da zajednički kreiramo niz inovativnih rešenja koja su prilagođena stvarnim ljudskim potrebama i iskustvima, kako bismo pomogli našim sunarodnicima koji razmišljaju o povratku.

Naš je plan da ponudimo najbolje ideje za identifikovane „tačke gledišta“, da stvorimo prototipove, testiramo ih i odaberemo najbolje među njima, koje će činiti deo našeg portfolija intervencija namenjenih povratnicima. Za početak, kao reagovanje na saznanje o razumljivosti srpskog jezika koji se koristi u formularima, „lak dobitak“ bi moglo biti uvođenje latiničnih formulara u ambasadama Srbije u inostranstvu, kao i drugačije razmišljanje o tome kako bi deca i mladi u dijaspori mogli da uče srpski jezik, na primer koristeći internet i digitalne tehnologije. 

Osim što će poslužiti kao osnova za stvaranje novih politika delovanja i mera koje će doprineti poboljšanju iskustva povratka u Srbiju, materijali prikupljeni na ovaj način mogu poslužiti i kao podsticaj i informacije u procesu komuniciranja sa srpskom dijasporom.

Kao jedan od prvih koraka u cilju rešavanja svih ovih problema, Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a prepoznala je značaj pružanja podrške nedavno uspostavljenoj platformi Tačka povratka. Misija ove platforme je da srpskoj dijaspori pruža informacije o svim mogućim načinima uspostavljanja kontakata u Srbiji – od lokalnih vlasti, kompanija, prilika za investiranje, startap kompanija, do pojedinaca – dok istovremeno širi informacije relevantne za one koji žele da se vrate u svoju zemlju i komunicira sa njima. 

Pomažući razvoj ove inicijative, mi podržavamo stvaranje jedne nove platforme u funkciji „jedinstvenog punkta“, gde bi srpska dijaspora i povratnici lako mogli da pronađu sve korisne i relevantne informacije o mogućim načinima (ponovnog) uspostavljanja kontakata i veza sa svojom zemljom. 

Za više informacija o metodologiji, o tome šta smo naučili i o pričama korisnika, naš sveobuhvatni izveštaj je dostupan ovde.